Са чак 461 гласом "за" Европски парламент усвојио је данас резолуцију о ситуацији у Србији након избора.
Документ започиње позивањем не само на одржане изборе 17. децембра 2023, већ и на случајеве масовног убиства у Београду и Младеновцу, као и на то да је председник Србије Александар Вучић у новембру прихватио захтев дела опозиције за одржавање избора.
Напомиње се да су у питању трећи ванредни избори од 2012. године, а Србији се замера да није спровела кључне препоруке ОЕБС-а и ОДХИР-а и Венецијанске комисије.
У резолуцији се посебно замера да су, како се наводи – Спутњик и РТ Балкан "активно дали свој допринос ширењу дезинформација о опозиционим кандидатима".
Занимљиво да се посланици у уводу позивају на Устав Србије и Закон о избору посланика из 2022. али се зато не спомиње да у том истом уставу пише да је Косово и Метохија неодвојиви део наше земље.
У уводном делу документа наводе се све замерке које је након избора износила прозападна опозиција у Србији, укључујући оптужбе за наводне фантомске бираче, као и да су гласачи организовано довожени из суседних земаља како би гласали у Београду.
Наводи се да још није објављен извештај међународних организација ОЕБС-а и ОДХИР-а, али се зато посланици позивају на невладину организацију ЦРТА и њен извештају по којем је наводно власт злоупотребом 30.000 бирача утицала на изборне резултате.
"Српске власти власти негирају било какве неправилности, док су се и српски председник и медији које контролише Кремљ сагласили да су се друге државе умешале у изборни процес у Србији на бруталан начин", наводи се у резолуцији.
Подсећа се да је српска премијерка Ана Брнабић јавно захвалила руским обавештајним службама на пруженим информацијама о планираним акцијама опозиције, као и да је ширење "уских дезинформација и наратива дубок и упоран проблем у Србији, посебно током изборне кампање".
"Кремљ је осудио протесте као покушај Запада да свргне владу и да спроведе још један Мајдан", наводи се у резолуцији.
У тачки 1 наводи се да се не може сматрати да су избори одржани у фер условима, те да је ЕП узнемирен због извештаја о системским размерама превара које су угрозиле интегритет избора.
У тачки 2 се наводи да је констатовано да су избори протекли глатко, али да је изборни дан био обележен бројним неправилностима, те да је због тога Србија пала испод стандарда који се очекују од земље кандидата за чланство у ЕУ.
"Подсећамо српске власти да је правилно функционисање демократских институција Србије срж приступања и методологије приступања ЕУ", наводи се.
У тачки 3 посебно се истичу избори у Београду и наводи да су посматрачи открили неправилности које су могле да утичу на резултате.
Европски парламент у тачки 4 позива на независну међународну истрагу избора, посебно у Београду и тражи формирање ад хок мисије за утврђивање чињеница.
Позива се Европска комисија да покрене иницијативу за слање експертске мисије у Србију да процени ситуацију како би се вратило поверење јавности у институције, наводи се у тачки 5.
У тачки 6 тражи се истрага свих притужби на изборе, посебно оне коју је Уставном суду поднео функционер коалиције "Србија против насиља".
Жали се због недостатка кривичног гоњења и санкција у вези са прекршајима током избора у тачки 7.
Српска власт позива се да истражи, кривично гони и правди приведе одговорне за сва кривична дела током избора и нападе на студенте, пише у тачки 8.
Осуђују се напади српских званичника на посматраче и позива на повратак конструктивном дискурсу. Позива се српска власт да предузме кораке да се избегне даља кампања дезинформисања против изборних посматрача. Похваљује се рад ЦРТЕ и ЦеСида у тачки 9.
Парламент је забринут због пасивизације адреса у Београду и на југу Србије, чиме је ускраћено право гласања, па се позивају надлежни у тачки 10 да отклоне ове повреде изборног права.
Такође, у тачки 11 се позива Србија да се позабави учешћем националних мањина у изборном процесу и примени доследно критеријум за добијање статуса мањине.
Позива се Скупштина Србије и влада да уложе напоре да ефикасно функционишу без сталног циклуса изборне кампање у тачки 12.
Тражи се да се врати поверење бирача у изборни процес у тачки 13.
Србији се замера да није спровела мере и препоруке ОЕБС-а и ОДИХР-а о изборном процесу у тачки 14, а у тачки 15 се радује коначном извештају ове две мисије, о чему се говори и у тачки 16.
РИК се позива да благовремено објављује резултате мониторинга током кампање у тачки 17.
Осуђује се одсуство медијског плурализма током предизборне кампање, наводи се у тачки 18 и додаје да је велики број медија под контролом или утицајем власти, што је резултирало неравноправним позицијама према опозицији.
РЕМ-у се замера да је занемарио своје законске обавезе, те да није објавио резултате мониторинга за приватне телевизије с националном фреквенцијом блиске власти, каже се у тачки 19.
У тачки 20 се изражава забринутост због напада на новинаре, активисте за људска права који долазе од званичника владе.
У тачки 21 позива се на реформу надзора кампање, а у тачки 22 се тражи да власт осигура демократске капацитете за наредне локалне изборе 2024.
Напомиње се да су сви парламенти, осим једног, у протеклих 12 година распуштени пре времена, а у тачки 24 се подвлачи важност слободе говора и учешћа на мирним протестима, па се осуђује несразмерно полицијско насиље против демонстраната на протесту против изборне преваре.
У тачки 25 се оштро осуђују непоткрепљене тврдње српских власти да је чланица ЕУ била укључена у организовање постизборних протеста и жали што су протести искоришћени као изговор за ширење анти-ЕУ наратива у медијима блиским власти.
Чак се и Европској комисији у тачки 26 замера што што није критиковала Србију.
У тачки 27 се понавља да приступни преговори са Србијом треба да напредују само ако оствари значајне реформе, те да се изврши ревизија средстава које је Србија добила из Инструмената за приступну упомоћ и друге финансије уколико српске власти не спроведу изборне препоруке или ако истрага покаже да су српске власти биле умешане у изборну превару.
Позива се ЕУ да буде посредник у унутрашњем дијалогу у Србији између власти и опозиције како би се превазишла политичка поларизација у тачки 28.
У тачки 29 се налаже да се резолуција проследи председнику Европског савета, Комисији, високом председнику ЕУ за спољне послове, владама и парламентима држава чланицама, али и председнику Србије, председници владе и Народној скупштини Србије, канцеларији ОЕБС-а и Парламентарној скупштини Савета Европе.