Проширење је логичан корак напред за демократију у Европи, поручили су данас у заједничком саопштењу председник Европског економског и социјалног комитета (ЕЕСЦ) Оливер Ропке, премијер Црне Горе Милојко Спајић и премијер Албаније Еди Рама.
"Постепена интеграција цивилног друштва из земаља кандидата у ЕУ даће им могућност да постану јаки колико би требало да буду до тренутка приступања", навели су Ропке, Спајић и Рама у саопштењу, након покретања иницијативе ЕЕСЦ за придруживање представника цивилног друштва из земаља кандидата за чланство у ЕУ, у присуству представника цивилног друштва из девет земаља кандидата за чланство у ЕУ, укључујући и Србију.
Ропке, Спајић и Рама нагласили су да је, за оне који теже да се придруже ЕУ, 2023. била важна година и да је то била година у којој је замах први пут био већи, након година стагнације.
Они су истакли да процес проширења може да буде напоран и дуготрајан, посебно зато што ће проширена ЕУ са 30 или више чланица да захтева темељну припрему и од земаља кандидата и од ЕУ.
"Док Европска комисија ради на свом плану реформи пре проширења, који ће бити представљен касније овог месеца, остаје неколико важних питања, попут тога како ће институције ЕУ функционисати или како ће се финансирати буџет. Али, да би политика била отпорна у будућности и да би реформа била успешна, морају да допринесу и старе и будуће чланице. За грађане земаља кандидата, стрпљење је стално на искушењу", навели су они.
Како су истакли, испуњавање критеријума за приступање неће се десити преко ноћи, али има толико ствари које "можемо и треба да урадимо заједно у међувремену".
Као пример навели су иницијативу ЕЕСЦ и истакли да од данас земље кандидати могу да шаљу делегате у ЕЕСЦ.
"Ово ће бити први званични форум на којем ће земље кандидати имати свој глас. То је одличан пример постепене интеграције, коју ЕЕСЦ заговара", додаје се у саопштењу.
Како се истиче, новоименовани чланови кандидати за проширење моћи ће да деле идеје са својим колегама о политикама као што су промовисање социјалног и цивилног дијалога, отварање радних места и пристојног становања, јачање конкурентске индустрије, или чак будућност пољопривреде.
"Ове размене са земљама кандидатима биће подједнако важна за садашње државе чланице ЕУ, нудећи драгоцено искуство", напомиње се у саопштењу.
Постепена интеграција почиње у корену, оцењује се у саопштењу и истиче да ЕЕСЦ верује да су корени организовано цивилно друштво: послодавци, синдикати и организације цивилног друштва у целини.
"Живо грађанско друштво и снажан социјални дијалог су неопходни за добро функционисање демократије. Постепена интеграција цивилног друштва из земаља кандидата у ЕУ ће им дати могућност да постану јаки колико би требало да буду до тренутка приступања", напомиње се.
Како се истиче 2024. година ће бити година политичке промене у Европи, током које ће људи гласати за Европски парламент и на националним изборима у трећини држава чланица ЕУ и у многим земљама кандидатима.
"Ти грађани треба да знају да је њихово мишљење сада важније него икада раније. Такође треба да знају да ће институције којима дају поверење радити за њих и ван гласачке кутије. Као глас цивилног друштва у Европској унији, ЕЕСЦ неуморно настоји да то постигне сваког дана. Добродошлица земаља кандидата је позитиван и логичан корак напред за демократију у Европи", закључује се у саопштењу.
Европски економски и социјални комитет (ЕЕСЦ) званично је данас покренуо своју иницијативу за придруживање представника цивилног друштва из земаља кандидата за чланство у ЕУ у присуству представника цивилног друштва из девет земаља кандидата за чланство у ЕУ, укључујући из Србије.
Укупно 131 организација из девет земаља, такозван "члан кандидат за проширење" (ЕМЦ), међу којима је и 13 из Србије, изабран је у групу стручњака цивилног друштва, који ће учествовати у раду ЕЕСЦ, чиме је ЕЕСЦ постао прва институција која је отворила своја врата земљама кандидатима за чланство у ЕУ.
ЕМЦ представља цивилно друштво земаља кандидата ЕУ, међу којима су представници послодаваца, синдиката и цивилног друштва.