Србија и Балкан
Вучић доделио одликовања: Србин не воли да робује и више од свега воли своју слободу
Данас у не тако лаким временима потребни су нам Карађорђева храброст, снага и упорност као и Милошева мудрост, проницљивост и стрпљење, потребно нам је да чувамо мир, да будемо мудри, али једна ствар нема цену, а то је слобода Србије , поручио је председник Србије на додели одликовања поводом Дана државности
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да данас, 40 дана после Божића, славимо Сретење. Он каже да је за нас Сретење "црвено слово".
"Много тога смо започели, направили, завршили на Сретење. Најгласнија и најјаснија порука још из Марићевића јаруге била је да се глоба давати не може, нити трпети зулум и неправда", рекао је Вучић.
Каже да је Србија данас природан и велик наставак чежњи коју су устаници имали.
Указао је на најважније догађаје у основању модерне српске државе.
"Први је ослободилачка револуција, други је организација и уређење државе. При том су један и други тесно повезани, зависе један од другог условљавају се међусобно. Та веза су људи, они који су имали снаге да оба велика посла изнесу, па и по цену сопствене жртве. Они чији су снови били толико велики да су морали бити остварени. Србија данас није ништа друго него негација и оне ватре која је у њима горела", каже Вучић.
"Наставак природан и велик, оних чежњи које су они имали. Историја је ту веома јасна. Све ми можемо да замислимо, све да до танчина испланирамо, израчунамо, али без људи, без тог жара који само у њима може да постоји, без њихове спремности, снаге, вере, ни један посао не може да буде не само завршен, него ни започет на прави начин", нагласио је Вучић.
Вучић рекао је да Карађорђе Петровић и устаници који су се на Сретење 1804. године окупили у Марићевића јарузи нису само заслужни "вечни очеви ове државе и ове нације, него и најбољи пример огромне вере и моћи".
"Први српски устанак и Сретењски устав резултати су дуготрајних историјских процеса, током којих је у силне несреће, раслојавања и расељавања један народ успео да преживи и да сачува и развије дух из којег се рађа најбољи људски револуционарни материјал", рекао је Вучић.
Он је додао да је вековима раније Србија била земља без људи и да је део народа отишао ка мору и Млетачкој републици, а део у две велике сеобе прешао две велике реке и допао под власт и заштиту аустроугарских царева.
"Они који су остали изборили су се око онога што им је преостало, патријархалне заједнице око своје вере и око предања некада славној Немањићкој држави. У 18. веку Срби у ком год царству да живе, живе на граници као војници и они који служе војним потребама. То је подразумевало и неку врсту аутономије и различите повластице, али је то проузроковало и сасвим ново повезивање из којег је настала свест о томе да нисмо тек тако нестали као народ, него да нас има на разним странама. Приче ускока и хајдука са југа и родољубиве прогресивне идеје са севера донеле су у Србију нови ветар слободе и нову наду да је могуће поново створити своју државу", додао је председник Србије.
Током свог говора он је истакао љубав према слободи српског народа.
"Србин не воли да робује и више од свега воли своју слободу", поручио је Вучић.
"Не смемо да заборавимо онај најважнији детаљ. Људе, наше храбре људе, српског сељака и његову снагу. И Карађорђа, човека из сиромашне породице који је сам израстао, учио, војевао, постао газда и кренуо да сања српску државу за све нас. И никада није заборавио одакле потиче. Између првог и другог састанка у Орашцу, он је пешице, корак по корак обишао буквално читаву тадашњу Србију. Ушао у свако село, сваку кућу, разговарао са сваким домаћином, чуо њихове жеље, питао шта је потребно. Радован Самарџић, који је о томе писао, каже како је пре устанка Карађорђе знао три основне потребе код Срба. Да се знају морални ред и односи међу људима, да се чува наслеђено и прима ново после проверавања, да се одлуке не доносе својевољно, него увек договорно, јер и други имају памети. На тој матрици Карађорђе је повео борбу за слободу и кренуо да ствара државу", навео је Вучић и додао да без тог човека, без његовог сна, његове вере и воље не би било ни нас данас, баш као што нас не би било без још једне велике личности, невелике растом која је Карађорђев сан наставила.
"Милош Обреновић познат нам је, углавном, кроз мане о којима смо слушали и не знајући много о свему. Њему, попут Карађорђу, замера се прекост, самодржавље, прича се о томе како су били опаки и опасни, а заборавља се колико је велики део тога што су носили био наметнут самим временом, околностима, историјом у којој су живели и стварали. Правили су државу у сенци три велике царевине, Турске, Аустро-Угарске и Русије, у Карађорђево време и Француска је имала велики утицај, од којих је свака Србију видела само као губернију која треба да служи искључиво њиховим интересима. Морали су да задовоље и туђе, али и потребе сопственог народа, оног који је вековима формиран у заверењу и отпор према свакој власти, па и оној која је била његова. Народ који је радије ратовао, него плаћао порез и био отпоран на сваку врсту организовања, осим оног у својој кући. И све то тешко да би неко други могао и да издржи и да реши, осим тог лукавог, неписменог, свињарског трговца Милоша Обреновића. На сваки могући начин он је градио Србију. Њену аутономију најпре, а затим и државу. И чуо је народ у свему томе, схватио је тежину и осећао је дух тог времена. Одатле, у тој малој, до пола ослобођеној већински неписменој Србији, настао је тај Сретењски устав, један од првих у целој Европи. Устав који је укинуо ропство. Устав који је разграничио власт. Устав који је установио да су пред законом сви једнаки. Људи, велики људи од Милоша преко Димитрија Давидовића до Милета Радојковића су га донели", каже председник Србије.
Вучић се потом обратио речима којим, како каже није написао:
"Јесмо ли се одужили свим тим људима? Јесмо ли увек били правични према њима? Како је завршио Карађорђе? Како је завршило прогонство? Јесу ли њихови наследници боље прошли? Оне који су нам створили стајаћу војску, оне који су нам градили железницу називали смо највећим издајницима. Оне који су нам спасили Хиландар и вратили га из бугарских у наше српске руке, убили смо сладострасно и рекли како је то највеће, најхрабрије дело које су Срби могли да начине. О једном другом, у 20. веку, мучки убијеном Александру никада нисмо умели лепо рећи да изговоримо. Ни улицу му нисмо дали. Ми овде у нашем Београду, надам се не задуго, имамо улицу атентатора на краља Александра. Само немамо улицу краља Александра. У његово време, овде где ви седите, ова зграда је грађена и направљена. Мало. За нас, Србе, очигледно, недовољно. А сада, нешто у данашњем тренутку. Зашто овде по први пут гледате заједно и равноправно слике Карађорђе и Милош?".
Добитници одликовања
Председник Србије Александар Вучић уручио је вечерас заслужним појединцима и институцијама одликовања поводом Дана државности Србије.
Орден првог степена добили су председник Скупштине РС Ненад Стевандић, игуманија Пећке патријаршије Мати Харитина Пантић, а у области медицинских наука академици Бела Балинт, Зоран Л. Ковачевић, Нинослав Радовановић, Рајко Кузмановић из Републике Српске.
Поред појединаца сретењски Орден првог степена добили су и Летопис матице Српске, Инстутут Бања Ковиљача, ОШ "Драгојло Дудић", Музеј града Београда, Политика, Клиника за гинекологију и акушерство, Радио Београда и Кошаркашки Савез Србије, а Одрен првог степена добиле су и "Вечерње новости".
Сретењски Орден другог степена добио је Факултет спорта и физичког васпитања из Београда, Институт за нуклеарну науке "Винча", Институт за ментално здравље, Галерија Дома војске Србије, епископ нишки Арсеније, Народно позориште Републике Српске, Клиничко-болнички центар Косовска Митровица.
Сретењски орден трећег степена добили су Александар Ђого, Радомир Уљаревић, Филмске новости, Народна библиотека Јефимија, хор Колибри РТС, Славко Крстић, школа за музичке таленте у Ћуприји.
