У Минхену је данас, у оквиру Безбедносне конференције, одржана панел дискусија о ситуацији на Балкану и проширењу Европске уније на западнобалканске земље.
Председник Црне Горе Јаков Милатовић изјавио је да у тој земљи "постоји осећај оптимизма", посебно имајући у виду промену политичког естаблишмента претходних година.
"Ја сам прошле године изабран за председника. Крајем прошле године добили смо и нову владу. Премијер је мој колега из исте странке. Дакле, постоји осећај оптимизма, а план је заиста амбициозан. Агенда је проевропска са циљем да земља буде у Европској унији до 2028. године и да 2028. године постане 28. чланица", рекао је Милатовић.
Он је додао да би најбољи начин да се помогне региону била промоција приступања Црне Горе Европској унији.
"Приступање Црне Горе било би много веће од саме Црне Горе. То би било светло на крају тунела за цео регион јер би показало осталим земљама да је чланство још увек могуће, што многи људи не мисле, с обзиром на то да је последња земља која је ушла у ЕУ Хрватска 2013. године", истакао је црногорски председник.
Председник Северне Македоније Стево Пендаровски рекао је да се његова власт суочава са отпором опозиције када је реч о убацивању бугарске националне мањине у преамбулу македонског Устава.
"Они се не слажу јер би желели да на таласу популизма и национализма дођу на власт. И веровали или не, они поручују свим људима у Северној Македонији да пре свега желе да дођу на власт, а после тога да кажу шта им је план. То је нека мистификација која није неопходна. То је сасвим јасно", поручио је Пендаровски.
Он је указао да Европска унија није тема у земљама Западног Балкана већ дуги низ година.
"У Северној Македонији смо чекали 17 година да решимо тај спор око имена са Грчком. Успели смо да постанемо чланица НАТО-а, али још увек нисмо у потпуности у том процесу придруживања Европској унији. И не можете да објасните народу да смо ми једина држава на свету која је променила назив државе да би ушла у ту организацију. И одједном се на тај пут поставља неки билатерални ситан спор", рекао је македонски председник.
Албански премијер Еди Рама истакао је да се нада да ће његова земља бити одвојена од Северне Македоније када је реч о путу ка чланству у Европској унији.
Према његовим речима, напредак Албаније на европском путу био је блокиран због тога што су две земље посматране као "пар".
Он је, међутим, рекао да је нешто почело да се дешава.
"Нови план раста, више новца за нас у региону и отварање ка јединственом тржишту Европске уније. Ту је и безбедност око које сви морамо да будемо окупљени", нагласио је Рама, додавши да би и земље Западног Балкана требало да седе за истим столом са чланицама ЕУ.
"Зашто не бисмо били у Европском парламенту, у одборима, у Савету - не као чланови са правом гласа, већ као део исте породице", навео је албански премијер.
Говорећи о односу Београда и Приштине, Рама је рекао да тзв. Косово не преговара са Србијом, већ са Европском унијом и САД.
"Постоји такозвани француско-немачки план који је јасан. Постоје ствари које једна страна треба да уради, и које друга страна треба да спроведе. Косово чак и не мора да иде у Брисел, већ треба само да потпише једнострано тај план, преда га Лајчаку, и каже 'Спремни смо да га имплементирамо', а онда да препусти другој страни да уради оно што мора, како би га спровела", навео је Рама.
Истакао је да не може да буде изговор да се нешто не уради то што се друга страна не понаша добро.
"Неопходно је спровести свој део обавеза", поручио је албански премијер.
Америчка сенаторка из Њу Хемпшира Џин Шахин поручила је да је императив да се Сједињене Државе и Европска унија "фокусирају на оно што се дешава на Западном Балкану" и спрече евентуално ескалацију ситуације.
"Било да се ради о Косову, Србији, Босни и Херцеговини или проширењу Европске уније. Ако очекујемо од политичара да донесу тешке одлуке како би реформисали своју земљу, онда морамо да им покажемо да на крају тога постоји прилика да људи у њиховој земљи уживају у одређеним наградама", рекла је Шихан.