Откако су Турци коначно отишли 1913, Албанија је стално у потрази за финансијском потпором или инвестицијама из иностранства како би обезбедила материјална добра за становништво и средства за развој земље, наводи се у извештају о Албанији америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) из 1950. године.
Стога, албанска спољна политика се првенствено састоји у тражењу "старатеља". И Југославија је имала своје претензије на ову земљу, бележи се у извештају са којег је скинута ознака тајности, а плодови који су посејани из ове земље тридесетих година прошлог века, пожњевени су након Другог светског рата у грађењу добрих међудржавних односа. Додуше, били су кратког века.
Из Југославије су долазили комунисти који су били најзаслужнији за стварање комунистичких ћелија у Албанији. По завршетку Другог светског рата и у време писања извештаја ЦИА у Тирани влада комунистички режим под Енвером Хоџом на који Американци не гледају нимало благонаклоно, док из истог извештаја сазнајемо да су "амерички империјалисти" заједно са албанским покретима које су подржавали, попут Националног фронта, посматрани у Тирани као непријатељи који највише раде на рушењу њихове државе.
За зачетак режима који ће преузети власт у Албанији заслуге припадају југословенским комунистима. "Партија у Албанији југословенски је производ, без помоћи Југословена данас не би било Комунистичке партије у Албанији", пише у извештају ЦИА.
Прве комунистичке ћелије организоване су 1931. и 1932. године, а сваке недеље из Југославије долазили су мистериозни посетиоци, како пише у извештају, који су уносили у земљу пропагандни материјал (књиге о Марксу, Енгелсу, Лењину и Стаљину). У документу ЦИА наводи се да је југословенска Комунистичка партија била канал преко којег су примане директиве право из Кремља, а две или три "злокобне фигуре" које су саветовале Енвера Хоџу током борбе за превласт били су југословенски комунисти.
Милан Поповић, Душан Мугоша и Светозар Вукмановић "Темпо" били су главни творци и наредбодавци. Они су инсистирали у годинама Другог светског рата да се оснује народноослободилачка војска, а према извештају ЦИА, били су против уједињавања албанских комуниста и припадника албанског покрета Бали комбетар (Национални фронт) у заједничку борбу против италијанске окупације. Према наводима из извештаја ЦИА, Темпо је створио снажну нетрепељивост између албанских снага, а када је почињен масакр над 168 припадника Националног фронта наводно је са албанским комунистима који су то починили био и Душан Мугоша.
"Примењујући све врсте нереда, изврћући законе, непоштеним радњама и свим другим средствима како би ојачали партијску линију, Албанска комунистичка партија уз помоћ југословенских комуниста, постигла је превласт у земљи".
Југословенски комунисти потпуно су доминирали над албанским комунистима који су према њима испољавали крајњу сервилност, констатује ЦИА. Тако се цитира писмо министра спољних послова Мехмеда Шехуа Мугоши у којем он наводи "ви сте нам помогли, ви сте нас научили, и излечили нас и поступали с нама као мајка са својим дететом… наши животи као комуниста свезани су са вашим".
Врхунац је, истиче се у извештају, говор Енвера Хоџе на Централном комитету Комунистичке партије Албаније у новембру 1944. у Берату где је он навео да је "друг Блажо (Блажо Јовановић, делегат ЦК Комунистичке партије Југославије у албанском ЦК) значајно допринео нашем састанку. Блажо је за нас као бог с небеса".
Иако су 1939. активно помогли стварање и организовање Националног фронта у Албанији, који је био највећи непријатељ комуниста, Британци су пред крај рата подржали потоње. Како се наводи у извештају ЦИА, Британци су "подржали групу која је имала најбоље резултате", а уз то "комунисти су препознати као савезници, будући да се Русија борила са Уједињеним нацијама као савезник".
Чим је, међутим, та борба окончана завршетком Другог светског рата, Британци и Американци су се вратили својим албанским пуленима, Националном фронту, чији су чланови заузимали истакнута места у албанској квислиншкој влади у време када су у земљу оберучке примљени нацисти. Двема земљама, међутим, није сметало да блиско сарађују са некадашњим сарадницима нациста.
Што се тиче Југославије и "божјих савезника" из те земље, ситуација се преокренула када су 1948. раскинуте њене везе са Коминформом (Информбироом) и Совјетским савезом на челу са Стаљином. "У овом кључном тренутку, Албанија се није придружила својим партнерима, већ се окренула даљем рођаку, Стаљину", пише у извештају ЦИА.