Србија и Балкан
Темељ државности и изворна воља грађана: 32 године од доношења првог Устава Републике Српске
Одговорност руководства Републике Српске била је велика, али су знали да овим чином формализују вољу народа
Скупштина српског народа БиХ на данашњи дан 1992. године донела је Устав који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Српске. Значио је тада много, кажу саговорници РТ Балкан, а значи и данас.
Највиши правни акт Српске био је један од најмодернијих тог времена и писан је по угледу на уставе развијених европских земаља, оцењује за РТ Балкан један од учесника у доношењу устава, академик и бивши декан Правног факултета Универзитета у Бањалуци Витомир Поповић.
"Радио сам на првом Уставу Српске, ми смо гледали модерне Уставе развијених земаља ЕУ и био је један од најбољих тог времена", присећа се професор Поповић, иначе арбитар у Арбитражном трибуналу за спор у вези са међуентитетском границом у области Брчког и учесник свих важних преговора у вези са БиХ.
Устав као највиши правни акт, како наводи, представља основ за уређење, политичко, друштвено и свако друго. "Значио је тада много, а значи и данас. Он је темељ државности", наглашава Поповић.
Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донет је пре избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби.
"Устав је донет непосредно након што су Срби напустили Скупштину Босне и Херцеговине, након што су српски представници прегласани и решили су да формирају свој парламент, који је недуго затим донео највиши правни акт и тиме конституисао Српску. Одговорност руководства Републике Српске била је велика, али су знали да овим чином формализују вољу народа", каже за РТ Балкан доктор правних наука и политичар Петар Кунић, сведок збивања.
Како је навео Кунић, први Устав Републике Српске био је општеприхваћен и неопходан за стварање самосталне државе на простору БиХ.
"Односио се на простор који је насељавало српско становништво. Као и у парламенту, био је прихваћен и у народу. Изражена је била изворна воља грађана у доношењу тог Устава", присећа се Кунић.
Три године касније донет је Дејтонски Устав који је састављен по узору на амерички Устав.
Како су странци мењали Устав и вољу грађана
Ипак, иако је одражавао изворну вољу грађана, а према речима професора Витомира Поповића, био је у складу са свим демократским начелима, Устав је претрпео велике измене од доласка високог представника за БиХ Волфганга Петрича.
"То је велики удар на Устав и на демократију уопште. Дошао је појединац са стране и кројио по својој вољи како ће изгледати Устав Републике Српске, а како у Федерацији БиХ. Ми смо Устав имали још у фебруару 1992. године, а у ФБиХ је донет након Вашингтонског споразума априла 1994. године. Петрич је неконтролисано, без правне анализе ишао у правцу измена", присећа се професор Поповић.
Сада је, како наводи, другачије време, па је можда прилика да се Устав прилагоди садашњем тренутку или да се донесе нови, тада, ипак, није било разлога за таквим изменама које су наметали странци.
"Венецијанска комисија је била становишта да су оба Устава и Српске и ФБиХ у складу са Дејтонским уставом, односно анексом четири Општег оквирног споразума за мир у БиХ", наводи Поповић.
Поповић наводи да то странцима који су долазили у БиХ ипак није ништа значило, већ су доносили одлуке о изменама по сопственом нахођењу, у складу са уређењем државе из које долазе и интересима исте, не знајући довољно добро прилике у Босни и Херцеговини.
"Све невоље и неприлике донели су странци. Да су се након потписивања Дејтонског споразума склонили - народи би се све договорили и Босна и Хецеговина била би много напреднија држава", наглашава Поповић, истичући да слична мешања постоје и данас, али не у тој мери као деведесетих.
Српски народ, као и хрватски и бошњачки, каже Поповић, прошао је кроз много тога и сада само желе да живе у миру и заједнички граде бољу будућност за своју децу. Мешања странаца, каже, ништа добро нису донела у прошлости, па неће ни сада.
Било како било, доношење Устава Српске пре 32. године показало је снагу српског народа да постоји и да на својој земљи доноси одлуке у своју корист не угрожавајући било кога.
Свечаност у Београду
У Београду ће данас бити организован пријем поводом Дана Републике Српске и дана када је проглашен први Устав Српске, уз пренос на програму и порталу Радио-телевизије Републике Српске.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић најавио је присуство званичника Српске и Србије, истакнутих уметника, научника, академика, генерала, представника завичајних удружења и бројних других званица.
Цицовић очекује, уз поздравне речи домаћина, званичника Српске и Србије, и благослов Његове светости патријарха српског Порфирија.
"Прилика је да се подсетимо да су се јануара и фебруара 1992. године одвијали најважнији догађаји за српски народ лево од Дрине", рекао је Цицовић за медије.
