Србија и Балкан
Патријарх српски о годишњици доношења Устава РС: Демократски израз воље српског народа
Црква и народ нису две стварности, Црква и верни народ су једно те исто: једно тело, једна породица, једна вера и, како је председник Додик рекао, један идентитет, истакао је патријарх Порфирије
Устав Републике Српске као конститутивни акт није ништа друго до демократски израз воље српског народа који живи у РС, поручио је патријарх српски Порфирије на обележавању јубилеја годишњице проглашења првог Устава РС у Београду.
Подсећајући на речи председника РС Милорада Додика изговорене у Подгорици да је Српска православна црква кључна за очување идентитета и опстанак српског народа у Црној Гори, Српској и Србији, српски патријарх рекао је да Црква и народ нису две стварности, а поготову не две међусобно супротстављене стварности како би неко хтео да прикаже.
"Црква и верни народ су једно те исто: једно тело, једна породица, једна вера и, како је председник Додик рекао, један идентитет, иако постоје неки који кажу да не постоји саборни идентитет, него само појединачни, хотећи да кажу да не постоји идентитет српског народа. Ја бих их упутио на оце модерне психологије, па нека тамо трагају, можда ће пронаћи реч или кованицу која говори о колективном несвесном на пример", рекао је српски патријарх у свом обраћању на годишњици јубилеја обележеном у Дому војске у Београду.
Како је додао, у оквиру тог једног тела има колико год хоћемо простора за све богатство разлика и унутар једног идентитета.
"Наш народ од севера до југа, од Солуна до Будима, где год српских тића има, како песник символично каже, али заиста на целом нашем пространом балканском животном простору украшен је различитим одликама, различитим карактерним изразима, различитим темпераментима, разликом у стасу, једном речју: богат је мноштвом културног и духовног израза, често кажем од глувог гламочког до великог бачког кола и седмоосминског ритма наших јужних крајева, разликом у урбаној и сеоској култури, али и различитим политичким погледима и страначким сагледавањем интереса народа и група", рекао је патријарх Порфирије.
Недавно обележени Дан Републике Српске и годишњица доношења њеног Устава, како је истакао поглавар СПЦ, прилика је да се подсетимо када и чиме је дефинисана државност српског народа. Патријарх је подсетио да се то догодило у манастиру Студеница, 1207. године и да је српска државност одређена и дефинисана за вечност на моштима Светог Симеона Мироточивог, на молитви Светог Саве и искреном покајању и међусобном праштању и измирењу његове браће Светог Стефана Првовенчаног и Вукана.
"Тај благословени поступак у студеничком светом храму пример је за сва поколења, поготово за оне који воде државу и обављају одговорне државне послове, али и за оне који имају такву амбицију, а нарочито и посебно у одсудним моментима и у питањима која се тичу целине народа и интереса једне вере, једног народа, једног идентитета. Тај сјајни гест спасоносни је путоказ кроз читаву српску повест", истакао је патријарх Порфирије.
Он је напоменуо да је "од нашег родоначелника Стефана Немање преко свих светих владара из његове династије, преко честитога кнеза Лазара, хиљада светих витезова који су положили живот за крст часни и слободу златну од Косова до Јадовна и опет до Косова, небројеног мноштва невиних светих мученика, српска државност се утврђивала, али ће и убудуће опстајати управо на моштима светих, на честитости и светости".
