Иако је тек фебруар, многи се већ жале на проблеме са алергијом, пре свега оне које прави бреза. Стручњаци кажу да су топлије време и раније цветање дрвећа довели до тога да ове године раније наступи сезона алергија, као и да је број људи који имају проблеме у константном порасту.
"Бреза, која ће са цветањем кренути за пет или шест дана је нешто због чега се највећи број суграђана јавља, јер то дрво има велику алергеност", објаснила је алерголог Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине.
Према њој, температуре од 15 до 20 степени проузроковале су да одједном процветају све врсте дрвећа.
"Претходних година смо имали две до три врсте полена у ваздуху, али ове године се појавило десет поленових зрна одједном и то преко граничних вредности. Агенција за заштиту животне средине прати од 1. фебруара до 1. новембра, свакога дана, све алергене на 28 различитих места на територији Србије", рекла је Митровић за К1 телевизију.
Она је објаснила да су тисе и чемпреси већ преко две недеље у црвеној зони, био је ту и лешник а сада су у црвеној зони јасен и брест.
"Овакву ситуацију са поленом нисмо имали последњих година", рекла је она и додала да се деси да крене сезона цветања, која почне са два до три зрна полена, па прво дрвеће које цвета, јова, лесак, чемпреси и тисе, али која не буду одмах у неким прекограничним вредностима.
"Бележили смо кретање цветања, где је било присутно пет, шест, десет поленових зрна, а сада су те вредности тисе и чемпреса преко 500, а кажемо да је гранична вредност 60 поленових зрна по кубном метру ваздуха. И онда када се ту, уместо три, појави десет, заједно са загађењем ваздуха које је присутно и за које се поленске честице вежу у градској средини, симптоми су много израженији. У руралним местима, иако има више зеленила, мања је алергичност управо због загађења ваздуха", рекла је Митровић.
Навела је колико биљака се прати у овом тренутку.
"Пратимо 26 врста алергеног полена. Сада мало охрабрује то што неки полени цветају и за пет или шест дана завршавају своју фазу цветања, али крећу други. Оно што је типично за период маја и јуна, јесу полени дрвећа. Завршавамо са поленом липе, који није неки јак алерген, али крећу полени трава", рекла је она.
Објаснила је да немају сви полени исти алергени потенцијал и да мерења показују да када је сунчано са благим ветром, изузетно су велике могућности распрашивања полена.
"Тада људи имају плитко дисање и замарање. У тим периодима, саветујемо им да избегавају контакт са природом, иако то није увек могуће, како би се смањио велики унос и концентрација полена", казала је Митровић.
Алерголог Војислав Ђурић истакао је да алергија у појединим ситуацијама може бити озбиљна и да стално расте број људи који имају проблем са алергијом.
"Незгодно је то што се често не задржава само на горњим, већ и на доњим дисајним путевима, па уколико то дуже траје, може се претворити и у бронхијалну астму. У принципу може бити опасна, мада ретко", навео је Ђурић.
Саветује људе да прво провере да ли се заиста ради о алергији, односно да утврде да ли су алергични, јер многе болести личе.
"Ми радимо кожне пробе са одређеним алергенима, које су готове за пола сата. Може да се измери и присуство антитела на поједине алергене. Када се потврди да сте алергични, онда то мора да се упореди са претходним подацима, односно да ли су исте тегобе биле присутне у претходној години у одређеном добу године", рекао је Ђурић.
Како је навео, што већа концентрација, то су израженији симптоми.
"Уколико је довољно велика концентрација, биће отежаног дисања, замора и општег осећаја малаксалости, али неће бити температуре. Уколико имате температуру и секрет који избацујете је жућкасто - зеленкаст, онда то није алергија. Алергију прати свраб и бистар секрет. Ако је само један алерген присутан само у марту и септембру, пацијенти треба што пре да почну да узимају лекове да би то зауставили", казао је Ђурић и дода да се терапија мора узимати редовно и почети што раније, јер је ефекат слабији уколико се крене са терапијом касно.
Објаснио је коме је намењена вакцина против алергије.
"Прво мора да се утврди да ли је пацијент алергичан на одређене алергене, један, два или можда више и онда препоручујемо вакцину. Ствар је у томе да се она даје прво у малој дози, затим све већим и већим дозама, док се не постигне једна доза одржавања, а затим се наставља следећих три до пет година. За разлику од уобичајених вакцина, она се не даје у две или три дозе, већ у много доза", рекао је алерголог.
Поред класичне вакцине, каже он, сада постоји сублингвална имунотерапија, где се алерген даје под језик.
"Пацијент следи упутство за алергене и употребљава их у растућим дозама, тако што сам себи даје раствор алергена под језиком у растућим дозама, а затим у дозама одржавања и пацијенти су јако задовољни. Нема нуспојава, осећа се само мали свраб у устима, и има јако мали број контраиндикациј", закључио је Ђурић.