Организација Документа - Центар за суочавање са прошлошћу, одржала је конференцију за новинаре на месту некадашње синагоге у Загребу, током које је жестоко критиковала хрватско једногодишње председавање Међународним савезом за сећање на Холокауст (ИХРА), које истиче у марту.
Они су протестовали јер су, како је речено, у време председавања пропуштене бројне прилике за разговор о култури сећања и информисање јавности о жртвама Холокауста, геноцида над Ромима и Србима и антифашистичком отпору. Навели су и да су тих годину дана обележили "конспирација, нетранспарентност и селективан приступ историји".
Весна Тершелич из Документе обавестила је јавност да је ова организација поднела захтев за приступ информацијама Министарству спољних и европских послова, тражећи на увид Препоруке стручне групе Међународног савеза за сећање на Холокауст Влади Хрватске, али нису добили одговор.
Због "конспирације", констатовано је и да је пропуштена прилика за јавном осудом усташког режима, одговорног за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.
Између осталих, чуле су се и замерке зато што се изложба фотографија "хрватске Ане Франк" - предратног чуда од детета Лее Дајч, у холу Националне и свеучилишне књижнице, завршила без помена у медијима. На отварање нису позвани ни јавност, ни организације које негују културу сећања, а лифлет о изложби штампан је само на енглеском језику!
Медији нису били позвани ни на догађање организовано 9. новембра, поводом годишњице Кристалне ноћи, а невидљива је остала и обнова Спомен гробља на локацији некадашњег фашистичког логора у Кампору, на Рабу.
Упркос договору земаља наследница бивше Југославије, и даље, како је речено, није обновљена стална поставка посвећена страдању 12.000 Југословена у логору Аушвиц-Биркенау, а мењан је и садржај привремених инфо плоча, које су у време председавања ИХРОМ постављене у Спомен подручју Јасеновац, "на тражење политичких институција".
"Шта је томе разлог? Да се не спомене геноцид над Србима за који је несумњиво одговоран усташки режим? Зато позивамо министарства да одустану од селективног приступа интерпретацијама прошлости, обуставе цензуру и објаве своје планове за предстојеће раздобље", казала је Весна Тершелич.
Иначе, Леа Драгица Дајч, којој је била посвећена поменута изложба, била је чувена хрватска дечја глумица јеврејског порекла, коју су усташе ухапсиле у Загребу и депортовале је у Аушвиц, где је на путу и умрла, у мају 1943, у својој шеснаестој години. Била је звезда у целој Краљевини Југославији и најмлађа глумица Хрватског народног казалишта. Називали су је "чудом од детета" и "хрватском Ширли Темпл".
Отац Стјепан био је адвокат, а мајка Ивка образована домаћица, која се активно бавила шахом. Дајчеви су живели у загребачкој Гундулићевој улици, у двоспратници.
Леа Дајч је почела да глуми у ХНК у Загребу већ са пет година, а прва улога јој је била у Фројденрајховим "Граничарима". У београдској Задужбини Илије М. Коларца гостовала је 1934.
Када је основана НДХ, према расистичким законима, Леи је као Јеврејки било забрањено да наступа. У нади да ће избећи најгоре, Дајчеви из јудаизма прелазе у католицизам, а отац се скрива у Клиничком болничком центру "Сестре милосрднице". За Дајчеве су се заузимали многи Загрепчани, али нису успели да их спасу. Леа је ухапшена и са млађим братом Сашом и мајком Ивком послата пут Аушвица. Умрла је у сточном вагону, мајка и брат страдали су у логору, једино се отац извукао.