Свет улази у нови период турбуленција и трансформација, а глобални економски раст остаје слаб, док је у фокусу међународне пажње увек перспектива за економски развој Кине, као друге највеће светске економије, указује кинески амбасадор Ли Минг у ауторском тексту за "Политику".
Он се каже, радује и што је економски развој Србије у 2023. години остварио изванредне резултате, што је БДП порастао за 2,5 одсто у односу на претходну годину и "достигао 69 милијарди евра што је међу најбољим резултатима у Европи".
"Последњих година често стижу вести о успешној практичној сарадњи Србије и Кине, као што је потписивање Споразума о слободној трговини. Према статистици кинеске царине, трговинска размена две земље је 2023. године износила 4,35 милијарди долара што је повећање од 23, 7 одсто у односу на претходну годину", наводи Минг, додајући да је до трећег квартала 2023. године Кина остала на првом месту по висини улагања у Србију, а бројни пројекти сарадње, попут Железаре Смедерево ХБИС бележили су успех и напредак "доносећи опипљиве користи за развој Србије и локално становништво".
Кина је, како он истиче, спремна да настави да активно подржава економски и друштвени развој Србије и продубљује напоре за практичну сарадњу у различитим областима како би заједно, на путу ка модернизацији подизали кинеско-српско стратешко партнерство на још већи ниво.
Минг, позивајући се на податке Националног бироа за статистику Кине, наводи да је БДП Кине забележио раст од 5,2 одсто у односу на претходну годину и достигао 120 трилиона јуана (око 15,7 трилиона евра) што је, како каже, најбољи аргумент о неоснованости теорије о кинеској стагнацији.
"Основе кинеске економије се непрекидно побољшавају и неће се променити тренд дугорочног унапређења. У погледу индустријских делатности, Кина је једина земља која покрива све категорије према класификацији УН", истиче Минг.
Додаје да је Кина, по обиму прерађивачке индустрије већ 13 година узастопно прва у свету, а производна вредност чини 28,7 одсто глобалне прерађивачке индустије.
У 2023. години њена вредност чинила је 30 одсто светске прерађивачке индустрије, што је, како указује амбасадор, отприлике једнако проценту земаља Г7 заједно.
"У погледу потенцијала домаће тражње Кина данас има више од 400 милиона људи са средњим примањима што је донело огромну потражњу за становањем, образовањем, медицинским услугама, бригом о старима…Потрошачи у Кини се све више интересују за квалитет у односу на квантитет и тај тренд се бележи код све више производа и услуга што ће створити снажну покретачку снагу за додатно повећање потрожње", наводи Минг.
Он указује да се очекује да ће број људи са средњим примањима у наредних десетак година достићи 800 милиона, премашујући целокупну популацију Европе.
"Доказано је да је Кина успоставила добре и стабилне односе захваљујући дугорочном развоју. Баш као када човек има здраво тело, побољшава се и његов имунитет", истиче кинески амбасадор, подсећајући на динамичан развој високотехнолошке производње у тој земљи, повећање извоза аутомобила, као и на чињеницу да је Кина на првом месту у свету по количини људских ресурса.
Упркос томе што Кину, како он каже, неке земље "гуше" у развоју високих технологија, технологије као што су рачунарство у 'облаку' и вештачка интелигенција брзо се примењују, а стално се појављују неки нови производи и облици пословања попут интелигентних терминала, робота и онлајн медицинских услуга…
Минг наглашава и да је извештај Светске банке показао да је заједничка изградња "Појаса и пута" повећала трговину међу учесницима за 4,1 одсто, стране инвестиције за пет одсто и БДП земаља са ниским примањима за 3.4 одсто.
"Све то доказује да се Кина непоколебљиво залаже за равноправну и уређену мултиполаризацију света и општекорисну и инклузивну економску глобализацију, отварајући се према свету, супротстављајући се раздвајању и прекидању веза и 'малим двориштима и високим зидовима' а кроз међусобно корисну сарадњу Пекинг дели шансе са земљама широм планете и промовише заједнички развој свих држава на свету", закључује Минг.