ВМА слави 180. рођендан: Решавају проблеме с којима нико није хтео да се ухвати у коштац

Начелник Војномедицинске академије Мирослав Вукосављевић каже да је ратна медицина својеврсна полазна основа успеха мноштва генерација војних лекара

Под кровом ВМА налази се око четири петине комплетног војног здравства, тако да та то није обична болница, указује начелник ове установе, пуковник професор др Мирослав Вукосављевић у интервју за "Политику", а поводом 180. рођендана ВМА који ће се обележити 4. марта.

У ВМА је прошле године стационарно лечено око 30.000 пацијената, а према Вукосављевићевим речима, лекари те установе урадили су око 20.000 операција и око три милиона лабораторијских анализа.

"Обављено је и око 300.000 специјалистичких прегледа војних и цивилних осигураника, 75.000 радиолошких дијагностика", навео је Вукосављевић.

Одговарајући на питање шта су у историји биле прекретнице у функционисању ВМА, Вукосављевић каже да је ВМА сведок настанка и развоја санитетске службе и настајања војних болница, као да је немогуће прескочити ратну медицину као својеврсну полазну основу успеха мноштва генерација војних лекара.

Указује, међутим, и да су у тој установи рађени многи велики и комликовани захвате, чиме су решавани проблеми са којима, како каже, нико у земљи није покушао да се "ухвати у коштац" - преко мокрохирургије, реплантације, до роботских стаплера.

"Тешко је издвојити прекретнице у раду када је сваки пут у питању спасавање живота. Рецимо да нам је свака операција у којој по правилу учествује мултидисциплинарни тим донела елан за још снажније подухвате", наводи Вукосављевић.

Према његовим речима, ВМА је "била и остала својеврстан вулкан страсти према знању, науци и бризи о здрављу свих грађана".

Вукосављевић је истакао да је ВМА прва у земљи увела дневну хирургију, као и да је у тој установи урађена прва микроинцизиона задња витректомија ока у земљи и региону, као и бројне друге захтевне хируршке методе које изискују мултидиспилинарини приступ, по чему је, како наглашава, ВМА била и остала препознатљива.

Навео је да је ВМА поносна на своје успехе и храбре подухвате у дијагностици и лечењу најтежих обољења, спремна да увек напредује и ради више и боље, преноси знања и учи и буде у друштву најбољих.

Начелник ВМА истиче и да је сарадња са лекарима из цивилних здравствених установа резултирала увођењем нових процедура у лечењу и дијагностици на ВМА, које су резервисане за специјализоване болнице, а најновији пример је збрињавање кардиолошких стања кроз најсавременије методе.

Вукосављевић је указао да је посебно поносан на трансплантационе тимове ВМА и подсетио да се транспалнтациона хирургија у ВМА развија од 1996. године, када је урађена прва трансплантација бубрега.

"Од прошлог рођендана урадили смо четири кадаверичне трансплантације јетре, шест кадаверичних трансплантација бубрега, 22 трансплантације бубрега са живог донора, трансплантиране су и четири рожњаче, а било би их и много више да је број донора већи", рекао је Вукосављевић.

Говорећи о Центру за хитну помоћ ВМА, који је средом дежурна установа за Београд, навео је да је пре коју годину просечно 500 грађана тражило помоћ, а сада је то више од 700, па је потребна вештина свих дежурних лекара да збрину тако велики број пацијената.