Заборав је најтежи злочин према потомцима и према прецима и због тога ћемо овог марта достојно обележити четврт века од страшног међународног злочина над Србијом, који је починио НАТО 1999. године, рекао је генерал и бивши командант Приштинског корпуса Владимир Лазаревић у интервјуу за "Вечерње новости".
"Читав српски народ усправно стоји пред историјом", истакао је Лазаревић, "а на ветеранима је да отргну од заборава све оно кроз шта је пролазио наш народ, што ћемо урадити уз помоћ Војске Србије, Министарства за рад, борачка и социјална питања и Министарства одбране, уз благослов наше цркве и председника државе", додао је.
Током рата на КиМ 1998. и 1999, Лазаревић је био командант Приштинског корпуса.
Две и по деценије од агресије НАТО-а, генерал ће говорити на централном догађају обележавања, у организацији нишке подружнице Клуба генерала и адмирала ВС, чији је циљ да шири истину о агресији. Овај догађај је је планиран на годишњицу почетка напада НАТО-а 24. марта, у Цркви Светог Василија Острошког у насељу Дуваниште.
"Био сам на челу 500 војника из Корпуса", рекао је Лазаревић, "који су одлазили на редован скрининг на ВМА, да би после неколико година то волшебно било заустављено из врха тадашње државе. Погледајте шта је остало од Малчанског одреда Друге пешадијске бригаде, која је била засута уранијумом."
Како је додао Лазаревић, "наша држава мора гласно да виче о томе шта нам се догодило, а оболели треба да туже, преко наших адвоката и Италијана који знају како. НАТО агресија на нас била је магнум кримен."
Генерал Лазаревић је у међувремену постао "лице народног отпора агресији". Он не бежи од тога, додајући да му је драго што "део овог народа и његове воље да се одупре и да ратује против најмоћнијих за истину и правду."
Како каже генерал, министар Милош Вучевић био је припадник 52. Мешовите артиљеријске бригаде у Гњилану, непосредно пре агресије и зато га сматрају "својим".
Хашко распеће
Генерал је робијао зато што је бранио своју земљу. "На своје распеће сам отишао добровољно", истиче Лазаревић.
Претходно му је почивши патријарх Павле рекао: "Ми, генерале, знамо шта сте урадили за наш народ и Косово и Метохију и знамо да вама нема кривице. Бићемо у молитвама са вама и вашом породицом. Нашем патријарху само сам рекао да се надам како ћу са Божјом помоћи сићи са хашког распећа.
После изрицања другостепене пресуде, присетио се генерал, стручњаци Холандског института долазе код осуђеника да процене његов психолошки профил. Чланица овог тима га је том приликом питала како се осећа. "Ја јој кажем - мирно - што су и здравствени параметри говорили." Како можете бити мирни ако сте неправедно осуђени, инсистирала је она.
"Ја сам јој рекао да сам баш зато миран. Она је закључила да није нормално да будем помирен са судбином будући да је генерала испоручила држава због посла који је радио у њено име. Рекао сам јој тада да је моја земља отела и испоручила и свог председника на правди Бога, тако да се ни ја нисам ничем добром надао. Гледала ме је, ништа јој није било јасно."
"У том трибуналу светске неправде још стоје моје војне бележнице са наређењима по којима не само да нисмо кршили међународно ратно право, него смо излагали сопствену војску да би заштитили албанске цивиле. Не постоји у историји ратовања наређење некој војсци да формира Одреде за заштиту цивила као што смо ми радили у Приштинском корпусу. Генерал Љубиша Диковић из 37. бригаде говорио ми је како је потрошио брашно и друге намирнице намењене војсци хранећи хиљаде Албанаца из Дренице, док су њихове мушке главе биле у шуми и пуцале на нас", рекао је Лазаревић.
Одлуку да генерал буде позван у Хаг саопштио му је тадашњи председник Владе Војислав Коштуница. Генерал је најпре одбио да иде у Хаг. Потом се пријавио на рапорт.
"Питао сам председника Владе само једно: Шта ће добити Србија ако ја одем на голготу, а он је казао да ћемо добити Споразум о придруживању ЕУ, да ће нам олакшати стисак око Космета` и да ћу ова одлука `утицати` да се и други предају." Тада је Лазаревић рекао да одмах добровољно пристаје да "иде на хашко распеће."
"Коштуници беше непријатно када сам то изговорио", рекао је Лазаревић. На следећој седници српске владе генерал је лично изнео своју одлуку и у Хаг је отишао у пратњи министра правосуђа Стојковића и министра Лончара, који је био задужен за рад и социјална питања. "Због министара када смо изашли из авиона нису ми стављали капуљачу, нити су ми везивали руке. Поштедели су ме бар тог понижења."
После 10 година, Лазаревић се вратио у Србију истим авионом којим је отишао у Хаг. Тада је, присетио се генерал, рекао како је успео да преживи хашко губилиште. "После смо у мом стану славили уз Николу Селаковића, Александра Вулина, Братислава Гашића... Диковић, мој друг, тада је командовао војском, а дошао је да ме поздрави..."
Многи, нажалост, констатовао је генерал Лазаревић, неће бити у строју 24. марта 2024. "Многе је болест однела. Пет кућа даље од мене у Нишу је удовица пуковника Ловра, првог који је умро од рака, још 2000. Када пролазим поред њеног дома ухвати ме туга. На стотине је помрло, што од осиромашеног уранијума, што од других отрова. НАТО је убијао и птице, чворке, вране код Куршумлије на Мердарима. Лично сам ишао да видим те пале птице, а како нећу људе."