Русија је издала налог за хапшење тројице припадника тзв. косовске полиције, међу којима су командант специјалних јединица полиције Бесарт Ахмети, оперативни шеф јединица за хитне интервенције (ФИТ) Албан Јетулах и још један припадник полиције.
Као разлог се наводи случај из 2019, када је на северу КиМ ухапшен припадник Унмика, руски држављанин Михаил Красношчеков.
Министар унутрашњих послова привремених приштинских институција Џељаљ Свечља јуче је потврдио ову информацију за медије на албанском језику и изјавио да је ресорно министарство званично обавештено да је расписана међународна потерница. Свечља је рекао да се од Русије не очекује ништа добро, као да "ни њега, ни Бесарта не брине покренута потерница".
Да он ипак није сасвим искрен и опуштен и да је ова вест изазвала пометњу у Приштини, указују и прве реакције албанске јавности. Портали из Приштине су објавили да потерница долази као одговор на ону који је издао Интерпол за Миланом Радоичићем након сукоба у Бањској 24. септембра.
Огласио се и Рашит Ћалај, бивши директор полиције тзв. Косова, који је ову функцију обављао када се поменути догађај збио, тј. током 2019. године.
Говорећи за ТВ Дукађини, упозорио је да "држава мора озбиљно да се позабави овим питањем, јер последице које ови полицајци могу имати због налога за хапшење нису једноставни". Како је објаснио, полицајци, посебно њихови претпостављени, упућују се на обуке у различите државе и сада могу бити заустављени на било којој граници.
Искористио је прилику да подсети на оно што се тада догодило. Тако је испричао верзију догађаја коју заступа Приштина и у којој су негативни јунаци, очекивано, Срби и Руси, не помињући било какву насилну акцију тзв. косовских полицајаца, односно њихов насилни упад на север КиМ.
Красношчеков је, према његовим речима, службеним аутомобилом предводио грађане и "банде" које су блокирале путеве на северу КиМ, додајући да су га специјалне јединице зауставиле.
У акцију су учествовали, казао је Ћалај, Бесарт Ахмети и Албан Јетулах, који је тада био командант интервентне јединице. Како је објаснио, "ухапсили су неколико људи на северу КиМ, а међу њима и Красношчекова", који је касније проглашен пресоном нон грата.
Подсетимо, 28. маја 2019. у четири српске општине на северу КиМ упале су специјалне јединице Росу. Насилна акција је трајала више од шест часова, а тада еј ухапшено 28 особа, 19 полицајаца и девет грађана. Председник Србије Александар Вучић поводом тога наредио је пуну борбену готовост Војске Србије. А медији на албанском језику наводе да је Красношчеков тада пуцао, као и да је из његовог аутомобила била изнета моторна тестера.
Ахмети је, иначе, током 1005. ухапсио Аљбина Куртија, који је као вођа Самоопредељења предводио немире против присуства УН на КиМ. Такође, Ахмети је био тешко повређен у сукобу с Куртијем и његовим присталицама, због чега је лечен у Турској. Ова двојица екстремиста су се помирила када је Курти дошао на власт. Сам Ахмети огласио се у случају "Бањска" рекавши да је "поносан на момке", као и да је видео ђаволе у њиховим (српским) очима и да су их "видели како падају, плачу и трче".
Бивши оперативац Државне безбедности Божидар Спасић оцењује за "Политику" да еј реч о нечему сасвим другачијем од онога што покушава да представи Приштина повезујући ове потернице руске федералне службе с Миланом Радоичићем. Спасић се позива на руске обавештајне изворе и прецизира да је у позадини ових потерница случај који се догодио пре неколико месеци.
"На КиМ су се запутила тројица Руса, а један је био са супругом, Кренули су у обилазак српских православних светиња, Пећке патријаршије. Негде на путу или на самом административном прелазу су заустављени, а учествовала је управо споменута тројка. Малтретирали су их, задржавали између четири и пет часова, проверавали сваки детаљ и псовали. Руски држављани су након тога напустили нашу територију и све то, по повратку у Русију, испричали новинарима. То је права позадина потраге, јер се сматра да су полицајци извели терористички напад на руске грађане на територији Србије", каже Спасић и подсећа да Русија не признаје самоопроглашено Косово.
Како оцењује пензионисани потпуковник Контраобавештајне службе Љубан Каран, Русија не заборавља хапшења и малтретирања руских грађана, новинара и дипломата.
"Они то памте и врате. Тако су ове полицајце, па и шефа те полиције, ставили на потернице", истиче каран и додаје да је Приштина у сталном сукобу са српском, али и са руском страном.
"Они су слали припаднике те своје паравојске и у Украјину као некакву подршку украјинској војсци у том сукобу. Јесте симболично, али руска страна то евидентира. Имају на списку разна лица из параполиције, паравојске и сигурно да их по имену знају и препознају", наводи Каран.
Објашњава да се у Приштини не зна шта еј војска, а шта је полиција и да се Приштина антируским деловањем додворава моћницима на Западу.
"Представљају се као некаква структура која је увек спремна за сукоб разних врста против Русије, па и за те хибридне сукобе који се непрестано воде. Они настоје да прикажу да је руски утицај у Србији толико велики да су они у опасности као некаква држава, односно парадржава", истиче Каран.
Спасић, међутим, оцењује да ове потернице Приштина схвата веома озбиљно, и то с разлогом.
"Влада велико узбуђење у Приштини и другим базама. И међу њиховим полицајцима, јер ови полицајци не смеју да напуштају територију КиМ. Руска потражна служба покушава да то уради преко Еулекса и других европских полиција и у том смислу ово је 'добар потез' руске полиције да научи памети те `специјалце` да не могу малтретирати руске грађане који по разним основама одлазе и бораве на Ким", прецизира саговорник "Политике" и додаје да ће ови припадници тзв. косовске полиције бити ухапшени на било ком граничном прелазу.