Специјални изасланик ЕУ за односе Београда и Приштине Мирослав Лајчак је изјавио да су оснивање Заједнице српских општина и примена Охридског споразума услов за "чланство Приштине у међународним организацијама, али и наставак пута ка Европској унији".
Лајчак је у интервјуу за приштински лист "Национале" навео да премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти није хтео да стави ни иницијале, нити да формално пошаље Основни споразум Уједињеним нацијама и додаје да су Основни споразум и његова примена остали блокирани од стране Приштине, која би, према његовим речима, "требало да направи само мали корак".
Он истиче да блокирањем формирања Заједнице српских општина, Приштина крши обавезе према ЕУ.
"Оснивање ЗСО треба посматрати и у контексту амбиција Косова да се придружи међународним организацијама. Ове организације, посебно оне које се баве заштитом и унапређењем владавине права, придају велики значај испуњавању обавеза својих чланова према међународном праву", рекао је Лајчак.
Када су у питању преговори у Бриселу и одбијање главног преговарача Бесника Бисљимија да оде на разговоре, Лајчак је казао да се испоставило да тренутно има више питања него одговора.
"Дискусија ће морати да се настави, чак и на политичком нивоу. Да подсетим да је Европска унија обавештена о уредби Централне банке Косова. У исто време, били смо врло јасни да последице уредбе озбиљно утичу на популацију косовских Срба и друге заједнице широм Косова, посебно на финансијску подршку коју добијају од Србије. Недостатак претходних консултација и комуникације значи да тренутно не постоје алтернативе, што посебно негативно утиче на школе и болнице. Зато смо ове недеље организовали састанак у Бриселу – да бисмо се позабавили забринутошћу међународне заједнице и тражили решења. ЕУ и државе чланице затражиле су да се то реши у оквиру Дијалога, јер је дијалог једина платформа за проналажење свеобухватних и одрживих преговарачких решења за питања између Косова и Србије", нагласио је Лајчак.
Истиче да је доследан став ЕУ, који је такође више пута јавно изражен, да је Охридски споразум у целини обавезујући и да је његова имплементација саставни део европског пута за "обе стране".
"Без постизања напретка, а то значи имплементацију свих дијалошких споразума и конструктиван ангажман, у доброј вери и у духу компромиса и помирења у дијалогу, биће врло мало напретка у њиховој агенди европских интеграција. У ствари, то значи да Приштина и Београда ризикују да заостану, док остатак региона иде напред. Проширење ЕУ је поново велика тема у ЕУ захваљујући Украјини и ЕУ је веома озбиљна по том питању. Али сви знамо да прозори могућности никада не трају вечно и да се проширење неће десити аутоматски за Косово и Србију без напретка у дијалогу", поручио је Специјални изасланик ЕУ.
Додаје да у складу са изјавом високог представника од 3. јуна у име ЕУ, Брисел спроводи мере против Приштине због изостанка одлучних акција за деескалацију тензија на северу Косова и Метохије и наглашава да је једна од опција која би се свакако сматрала позитивним сигналом могућност нових брзих локалних избора на северу, а како наводи, најбржи пут је и даље је оставка актуелних председника општина.
На питање да прокоментарише наводе да су Курти и Вучић у жестоким свађама током састанака, Лајчак каже да постоје тренуци када је ситуација "веома врућа".
"Наравно, и председник Вучић и премијер Курти не виде ствари исто, али су директно разговарали једни са другима и образложили своје ставове. Од прошлогодишњих инцидената и криза које су у току, атмосфера се, нажалост, поново погоршала, што не помаже нормализацији. Подразумева се да је немогуће разговарати о осетљивим питањима нормализације у атмосфери сталне конфронтације", наводи Лајчак.
Упитан о томе "како објашњава" Резолуцију 1244 као референцу у Преамбули споразума о ЗСО, као и "арбитражну комисију" које су примљене са великом забринутошћу у Приштини, Лајчак одговара:
"Сваки споразум је заснован на компромисима и у највећој могућој мери поштује црвене линије сваке стране. Нацрт Европског статута одражава овај уравнотежен приступ. С једне стране, она је снажно подржана у законском и стога уставном оквиру Косова. С друге стране, то се односи на Резолуцију 1244 СБ УН, која је и даље на снази, као формални израз мишљења или воље органа Уједињених нација."