Руски дипломата Михаило Красношченков, због чије отмице и пребијања Русија трага за четворицом држављана тзв. Косова, од тога двојица су припадници специјалних полицијских снага, још један је полицајац, ухапшен је и пребијен приликом бруталне акције косовских специјалаца у селу Вараге, крајем маја 2019. године. Приликом интервенције полиције у Варагама је тада рањено четворо људи, петоро је ухапшено, много више било је пребијених, људима су сечене гуме на колима, на неке од Срба отворена је рафална паљба...
Красношченков је тада примљен у Клиничко болнички центар у Северној Митровици са тешким повредама главе, а повреде руског дипломате, као и начин како су нанете, лекари КБЦ-а тада су, на основу лекарске праксе, оценили као – покушај убиства.
"Дијагностиком је у нашој установи утврђено да руски држављанин има прелом виличне кости, прелом јагодичне кости, напрснуће лобање, хематоме. Те повреде нанете су ударцима главом у возило као и кундацима, шутирали су га када је пао, а овако тешке повреде и начин како су нанете у лекарској пракси се квалификују као покушај убиства", изјавио је после прегледа Красношченкова др Златан Елек, тада помоћник директора KБЦ Kосовска Митровица.
Истог дана у болницу су примљени и Бобан Јанићијевић (1976) са отвореним повредама леве потколенице као и Раденко Миловановић (1979) са затвореним повредама десне потколенице, обојица мештани Варага. Ивица Миловановић из истог села примљен је због поломљених ребара, у болници је завршио и мештанин Развигор Цветић.
После готово два дана чекања, власти у Приштини издале су тада неопходне дозволе како би повређени дипломата био пребачен на даље лечење на ВМА у Београду. Та два дана трајала је неизвесност да ли ће, под претњом кривичном пријавом, уопште бити дозвољено да Красношченков напусти Косово, а претходно се појавила и информација да косовске власти траже да дипломата буде пребачен у Приштину.
Док се Красношченков налазио у КБЦ у Северној Митровици, албански тужилац из Косовске Митровице изјавио је да ће тражити од УНМИК-а да се Красношченкову скине дипломатски имунитет како би против њега била покренута истрага. У међувремену истрагу о инциденту покренули су и Русија и администрација УНМИК-а.
Претходно, приликом интервенције косовских специјалаца у Варагама, Красношченков је тешко пребијен на путу од јужног дела Косовске Митровице према Зубином Потоку, а затим и приведен. Тада се појавила и информација да је дипломата косовским специјалцима показао службена документа из којих се јасно видело који статус има, али то полицајце није спречило да га извуку из возила и тешко пребију.
Појавио се и видео-снимак на коме се види и чује како специјалци тешко повређеног дипломату убацују у амбулантна кола уз повике – "А, п...а ли ти материна!"
Ову верзију потврђује и извештај Интерпола о овом случају у коме се наводи да су "аутомобил у коме је био дипломата напали људи" међу којима је био и један од полицајаца за којим трага Русија, "да су Красношченкова иако је показао идентификациони документ насилно извукли из возила, претукли га, везали и одвели у Митровицу где су га против његове воље држали до 14 сати када је УНМИК протестовао због киднаповања свог службеника".
Два дана касније Красношченков је проглашен за непожељну особу на тзв. Косову и протеран, односно пребачен из Митровице у Београд у амбулантном возилу уз пратњу медицинске екипе.
О бруталности акције косовских специјалца у којој је пребијен и руски дипломата тих дана сведочили су мештани Варага.
"Само се крај наше куће створило њих десет-петнаест, наоружани до зуба. На албанском су командовали да легнемо, легли смо на земљу… Прво су ми ударили ћерку, а онда мене кундаком у ребра, поломили су ми ребро, онда су почели да ме ударају по глави… Покупили су нас мушкарце право у возила, нисам знао шта ми је са ћерком ни са женом, чуо сам само жену да је вриштала… Успут су, док су нас водили, поломили стакла на мојим, на синовим колима. У колима, вичу на мене - која ти је ово земља, чија је ово земља, је ли ово Kосово… Шта да им кажем...", сведочио је истог у болници потписнику ових редова један од повређених Срба из Варага.
Развигор Цветић из истог села завршио је у шок соби КБЦ-а у Митровици јер није специјалцима кад су га пресрели успео да објасни да је пошао у продавницу по хлеб, зато што је глувонем од рођења. Развигор нам је тог дана рукама, знаковним језиком из болничког кревета објашњавао како су га кундаком пушке ударили у лице, како је пао, како су га онда ударали по глави и како му је крв ишла на нос.
"Kад смо тог јутра чули шта се дешава у Митровици, да хапсе, да крећу према нама, људи су се организовали, направили импровизоване барикаде, пообарали дрвеће преко пута… Они су дошли у десетак огромних оклопних транспортера, камионе који су били остављени на путу лако су изгурали у канале, газили су све пред собом, чула се пуцњава повремено, бацали су шок бомбе… Једна колона специјалаца ишла је кроз шуму изнад пута, као пешадијски стрељачки строј", сведочио нам је тог дана један од мештана Верига.
"Нити смо били наоружани, нити смо им шта рекли… Само су се појавили крај наше куће, кад сам видео да су ми ухапсили стрица, брата од стрица, шта се са њима дешава, кренуо сам, куд друго, него да бежим… Један њихов специјалац, кренуо је за мном, скочио сам са неког склада, високог три - четири метра, пуцао је за мном, кад сам пао, пуцао је поново на мене, два кратка рафала, не знам шта је друго хтео него да ме убије! Са повређеном ногом трчао сам још бар километар!", испричао нам је тог дана у болници у Митровици један од повређених Срба из села Вараге код Зубиног Потока, описујући праву голготу кроз коју су прошли он и његови рођаци, када су у њихово село упале снаге Росу и почеле да хапсе Србе.