Девети март: Дан када су тенкови тутњали престоницом

Данас су се навршиле 33 године од првих великих опозиционих демонстрација које је у Београду, 9. марта 1991. организовао Српски покрет обнове на челу са лидером Вуком Драшковићем.

Иако је повод за протесте био тражење оставке генералног директора Телевизије Београд Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића, демонстрације су се касније претвориле у побуну против Слободана Милошевића. На улицама престонице размештено 10.000 полицајаца, а у вечерњим сатима су изашли и тенкови Југословенске народне армије.

Наш избор

Последњи говор Слободана Милошевића: Kако је бивши председник предвидео судбину Србије?

Пошто је на ТВ Београд емитован прилог у ком је наведено да СПО сарађује са популистичким режимом у Хрватској, Драшковић је прогласом 16. фебруара позвао на демонстрације "9. марта, тачно у подне на Тргу републике", а један од захтева демонстраната био је смена тадашњег директора РТС-а, као и четворице уредника.

Позиву на окупљање, названом и Митинг против петокраке, придружиле су се Демократска странка и више других опозиционих странака.

Велики број грађана кренуо је ка тргу тог 9. марта, уз повике "Бандо, црвена" и "Слобо, Садаме", а полиција блокирала прилазе Тргу и покушавала да их потисне.

Пред налетом органа реда, лидери опозиције су се склонили у Народно позориште, одатле се окупљенима обратио Драшковић и узвикнуо: "Јуриш". Тада су почели жестоки, вишечасовни сукоби на улицама Београда, а полиција је користила палице, сузавац и водене топове.

Демонстрације је преносила телевизија Студио Б, која је убрзо цензурисана, и програм ове телевизије, али и Б92 је прекинут. Током вечерњих часова, на улице Београда, изашли су тенкови, тачно у 19.30 часова, а како је тада саопштило Председништво СФРЈ, на чијем је челу био Борисав Јовић то је учињено на захтев руководства Србије.

Центар града био је опустошен током нереда, у сукобима је повређено је 114 особа, 58 полицајаца и 86 грађана, а ухапшено је 158 људи, међу којима и Драшковић.

Погинули су матурант Бранивој Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54). Милиновић је код "Лондона" погођен из ватреног оружја када је полиција отворила ватру ка групи демонстраната, док је Косовић страдао бежећи од демонстраната после пада са висине од пет метара код "Београђанке".

Ипак, деветомартовске демонстрације нису завршене то вече, већ су настављене и наредних дана. Већ 10. марта демонстрантима су се прикључили студенти, који су кренули са Новог Београда, успели да пробију полицијску блокаду на мосту и дођу у центар града.

Драшковић: Уместо санкција Србији, ЕУ да отвори тајне досијее Удбе

Код Теразијске чесме, неколико дана смењивали су се говорници у, како је названа, "плишаној револуцији", све до 14. марта, када су сви њихови захтеви прихваћени.

Милошевић је ипак морао да испуни захтев за смену генералног директора Телевизије Душана Митевића и њених водећих људи, који су поднели оставке.

Оставку је поднео и министар полиције Радмило Богдановић.

Драшковић: Пропуштена историјска шанса

Данас председник Српског покрета обнове Вук Драшковић мисли нешто другачије. Иако наводи да се тог дана није могло постићи више, наводи да је 9. март 1991. године био "пропуштена историјска прилика да се Србија демократизује, спречи распад Југославије, као и рат на њеној територији, а да она убрзаним темпом постане чланица тадашње Европске заједнице и НАТО".

Говорећи о 33-годишњици до тад највећих демонстрација у Београду, Драшковић је истакао да их је организовала тада водећа "национална, демократска и прозападна странка у Србији против, како је рекао, тадашњег неостаљинистичког и антизападног режима у Србији".