Холандски десничар Герт Вилдерс, победник на парламентарним изборима у тој земљи, упркос својим контроверзним идејама, попут оне о забрани Курана, постао не незаобилазна политичка снага коју нико од ривалских партија не може да игнорише.
Тако је, према оцени "Њујорк тајмса", и сама Холандија постала "тестер" читаве Европе која се и сама бори са дилемом шта да ради са екстремно десним снагама које су напредовале толико да се више не могу сматрати маргиналним.
Италија већ има десног лидера, а шведска влада зависи од странке са неонацистичким коренима. Крајња десница сада представља значајну опозицију у Француској и Немачкој, што намеће питање колико се још партије са овог дела политичког спектра могу "избегавати".
У Холандији су, рецимо, неке мејнстрим странке одговориле на овај изазов тако што су једноставно ушле у преговарачку собу како би пронашле начин да сарађују са Вилдерсом.
Коалициони преговори о формирању нове владе, који су трајали недељама или месецима, прекинути су у фебруару, не због нечег што је победник на изборима урадио - већ због буџетских бројева.
Суштински, како указује "Њујорк тајмс", Вилдерс се постепено "нормализује" у Холандији, а друге странке га све више прихватају.
"Његова нормализација иде веома брзо. Већина мејнстрим медија и политичара третирала је коалиционе преговоре са Вилдерсом као нормалне, што је, уосталом, и став већине Холанђана", каже холандски политиколог са Школе за јавне и међународне послове Универзитета Џорџије Кас Муд.
Странке на левици су категорично рекле да и даље одбијају господина Вилдерса. Али питање како владати с њим и није за њих – већ за партије широм остатка политичког спектра.
Забринутост која се врти око Вилдерса и даље је таква да су на почетку преговора четири стране за столом предузеле необичан корак потписивања документа којим се обавезују да ће поштовати холандски устав.
Очекује се да ће такво обећање, као и потреба да се скупи подршка више странака, ограничити његову способност да драстично промени било који стуб холандске владе или да прогура неуставне законе.
Потписивање документа и самом Вилдерсу је помогло да постави одређену политичку дистанцу од својих најекстремнијих позиција у покушају да пронађе заједнички језик са другим странкама, остављајући утисак да је мало и променио своје ставове.
Ипак, "Њујорк тајмс" указује да његова платформа и даље укључује бројне неуставне предлоге, укључујући забрану џамија и исламских школа.
Вилдерс је, међутим, упркос свему томе, једно од најпознатијих политичких лица у Холандији и познат је по грубом језику. Он је у Представничком дому од 1998. године – најдуговечнији је члан.
Већи део тог времена био је стални део опозиције. Али постигао је свој највећи успех на последњим изборима повезујући своју дугогодишњу антипатију према имиграцији за друга питања због којих су холандски грађани највише бринули, попут недостатка приступачног становања.
Да би покушали да нађу излаз из ћорсокака око формирања владе — и да избегну свима најмање омиљену опцију, нове изборе — политичари су све спремнији на необичне аранжмане.
Неки су изнели идеју о формирању мањинске коалиције, или кабинета који би могао да укључује министре из других, мањих партија. То би такође могло укључити политичке аутсајдере, потенцијално угледне бивше политичаре који би служили стварању веће тампон између владе и парламента. Али политичким аналитичарима као и самим политичарима није јасно шта би то значило у пракси.
Могли би да га спрече да постане премијер, али у готово свим могућим сценаријима, његова странка би морала да буде део владе. Готово да нема шансе да га заобиђу.
Током коалиционих преговора Вилдерс је, како указује "Њујорк тајмс", поставио своје најбоље лице и представио се као професионалан и конструктиван.
Чак и традиционално непријатељски расположени делови холандских медија укључујући и левичарски "Де Волкскрант", који је дуго био веома критичан према њему, описали су га као поузданог и професионалног.
За сада ће четири преговарачке стране морати да наставе разговоре и да постигну консензус о томе коју врсту коалиционе структуре могу да подрже пре него што покушају да склопе владајући споразум.
Иако би се шансе за традиционалну коалицију са Вилдерсом на челу могле смањити у новој рунди преговора, та опција и даље остаје.