Србија и Балкан
Убиство Ђинђића 21 годину касније: Много питања и даље без одговора
Тог 12. марта 2003. године била је среда, а премијер се упутио у зграду Владе Србије, иако је првобитно планирао да одмара због повреде ноге
Данас се навршава 21 година од убиства премијера Зорана Ђинђића на кога је извршен атентат испред зграде Владе Србије. Том приликом тешко је рањен и припадник његовог обезбеђења Милан Веруовић.
Ђинђић се упутио на радно место како би учествовао на састанку Савета за борбу против корупције, а потом разговарао са министарком спољних послова Шведске Аном Линд.
У тренутку када је изашао из аутомобила, свега неколико корака од улаза у зграду владе ка којем је кренуо тешко се крећући уз помоћ штака, Ђинђић је погођен, као и Веруовић. Иако је хитно превезен у Ургентни центар, лекари су само могли да констатују смрт.
Неколико сати касније проглашено је ванредно стање, а у званичном саопштењу владе Земунски клан оптужен је за атентат на премијера.
"Позивам све државне институције и правне субјекте да предузме све неопходне мере предвиђене Законом о мерама за случај ванредног стања и да се ставе у функцију органа безбедности који проналазе и приводе правду убице премијера Ђинђића", рекла је тадашња председница Скупштине Наташа Мићић у говору након проглашења ванредног стања.
Колико сутрадан министар унутрашњих послова Душан Михајловић саопштио је прве резултате истраге, те рекао да се сумња да су постојала три атентатора, сва тројица у радним комбинезонима са жутим апликацијама.
Како је рекао, пуцано је из зграде у Адмирала Гепрата 14. Већ тада ухапшено је 56 особа.
Као главни осумњичени означени су Милорад Улемек, Душан Спасојевић и Миле Луковић, који су се налазили у бекству, све до 27. марта. Полиција је тада саопштила да су Спасојевић и Луковић страдали приликом покушаја бекства из викендице у Мељаку.
Неуверљиве фотографије са лица места, на којима се виде трагови масница на телима, пробудили су сумњу у ту верзију догађаја. Посебно је постало чудно због информације да се са њима налазио и Дејан Миленковић Багзи који је успео да побегне и то чак до Грчке. Багзи је био кључни учесник догађаја који се збио непосредно пре атентата код хале Лимес, данашње Београдске арене.
Покренута је полицијска акција "Сабља" у којој је за нешто више од месец дана приведено више од 11.000 људи, махом оних за које се сумњало да су део организованог криминала, али и појединих припадника естраде.
Поднето је више од 3.500 кривичних пријава, а нико није покренуо питање одговорности државних институција у заштити безбедности премијера, посебно имајући у виду да тог дана камере на згради Владе Србије нису радиле.
Суђење за убиство Ђинђића почело је 23. децембра 2003. године, а оптужени су Милорад Улемек Легија и још 43 особе.
Коцкице које недостају
Током процеса саслушано је стотину сведока, одржано више од 150 претреса и искуцано 20.000 страна судских списа.
Непосредни сведок, али и жртва, Милан Веруовић на суђењу је довео у питање оптужницу и верзију догађаја коју је заступао суд. Веруовић је тврдио да тог дана нису испаљена два метка, већ три метка, што је још седам припадника Ђинђићеве пратње потврдило.
Осим домаће истраге, и експерти Института у Визбадену спровели су анализу и утврдили да је Ђинђић убијен хицем "винчестер 308". По објашњењу ове анализе није било трећег хица који је чуо Веруовић, већ је у питању звук метка који је рикошетирао.
Остало је нејасно како су Ђинђић и Веруовић задобили ране различите величине, од чега је Ђинђићева била чак 15 пута већа, ако су погођени из истог оружја. Током суђења није се открило ни које пронашао две чауре, које су биле кључан доказ.
Није до краја разјашњено ни да ли је Ђинђић био окренут леђима или лицем ка вратима владе, да ли су врата била отворена или затворена. Спорно је оружје којим је извршен атентат, јер је пушка којом је наводно извршен атентат при проналаску имала црвену мрљу налик на крв, кундак који је у једној верзији био махагони боје, а у другој зелене.
Иако постоје бројни докази и сведочења који побуђују сумњу у званичну верзију догађаја и данас, као и тада, свако ко би покренуо ова питања био би проглашен за заговорника теорије завере.
Упркос захтеву да се уради реконструкција и ново балистичко суђење, веће којим је управљала Ната Месаровић то није прихватило.
Нико од оптужених није признао учествовање у атентату, осим бившег помоћника команданта ЈСО Звездана Јовановића. Он је казао да је Ђинђића убио из "патриотских разлога" да припадници те јединице не би завршили на суђењу у Хагу. Да би признање било уверљивије, Јовановић је показао и наводно место на Фрушкој гори где је вежбао пуцање из пушке којом је извршио атентат.
За убиство Ђинђића осуђено је 12 оптужених на укупно 378 година затвора. На максималну казну затвора – 40 година осуђени су Јовановић и Милорад Улемек.
Политичка позадина убиства никад није утврђена
Као наводни мотив убиства пресудом је прихваћена верзија да је Јовановића подстрекао Улемек причом да ће припадници ЈСО завршити у Хагу ако Ђинђић остане на власти.
Политичка позадина убиства никада није утврђена, већ је постало прихваћено уврежено мишљење да је атентату допринео сукоб Ђинђића и Војислава Коштунице.
Ипак, о позадини је тек недавно проговорио Борис Тадић и то, чини се, нехотице. Он је подсетио да је Ђинђић почетком 2003, тражећи хитно решавање питања јужне српске покрајине, послао писма председнику САД Џорџу Бушу и председнику Русије Владимиру Путину у којем тражи, осим повратка српске војске на КиМ што је у складу са Резолуцијом 1244 УН, и статус етничке заједнице за Србе и самоуправу која ће штитити њихова колективна права. Међутим, то писмо изазвало је буран одговор Запада, каже Тадић.
"На ту своју иницијативу добио је екстремно агресиван одговор. Ја сам у том тренутку, игром случаја, био у Вашингтону због Молитвеног доручка и позван сам у Стејт департмент након тог његовог писма. Имао сам екстремно тежак разговор са представницима Стејт департмента и добио сам реално претње које је требало да пренесем Ђинђићу. То сам и учинио. Он је био веома забринут због тога што сам му рекао. Након неколико недеља Ђинђић је доживео трагедију. Не инсинуирам да ли је Запад уопште повезан са њом, али је то на мене оставило изузетан утисак", рекао је Тадић.
Сведок притиска који је Ђинђић трпео због покретања питања Косова и Метохије био је и припадник његовог обезбеђења Милан Веруовић који је за РТ Балкан испричао како је тадашњи амерички амбасадор Вилијам Монтгомери вршио притисак на Ђинђића.
"Доживео је непристојан покушај америчког амбасадора Монтгомерија да му каже да се не иде у Бањалуку пре него што се оде у Сарајево и да то што он ради није добро и није у складу са политиком САД. На то се Ђинђић успротивио", каже Веруовић у интервјуу за РТ Балкан.
Додаје да је Ђинђић тог дана медијима у Бањалуци рекао да се неки амбасадори у Србији понашају као да су изабрани на изборима.
"Скренуо им је пажњу јавним наступом да је Србија исто држава као што су и њихове, те да мора да се поштује као и њихове државе", каже Веруовић.
Овај догађај са Монтгомеријем није привукао пажњу суда током истраге, напомиње наш саговорник, иако је и високи функционер Ђинђићевог кабинета Зоран Јањушевић био сведок том догађају.
Веруовић: Држава и даље нема снаге да се суочи са доказима
О оптужници и званичној верзији догађаја непосредни сведок и жртва Милан Веруовић казао је да истина о страдању премијера није смела да се прикаже, те да Србија и даље нема снаге да се суочи са доказима.
"Они који су планирали убиство Зорана Ђинђића су исто тако испланирали како ће то убиство сакрити и подметнути под трагове и оставити испод те рушевине. Не само ја, већ и осморица мојих колега, припадника обезбеђења, као и материјални докази доводе званичну верзију догађаја у немогућу ситуацију", рекао је Веруовић.
Ипак, Веруовић тврди да је сигуран да ће нека нова генерација успети да склопи мозаик и сазна шта се догодило 12. марта, али да много зависи од нас.
"Ми смо ти који морамо да дамо одговоре на питања која бдију над нама, да склонимо тај лом који су направили 12. марта. Млади људи ће схватити. Истина не може да се прећути, она је жива и дише и она ће пре или касније изаћи. Мислим да се ближимо том тренутку", закључује наш саговорник.
