Бивши амерички дипломата: "Косово" мора да стопира одлуку о забрани динара

Приштина неће моћи да отвори разговоре о чланству у НАТО-у, уколико премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти не покаже самодисциплину и заустави провокативне акције, рекао је бивши амерички дипломата и познавалац Балкана Џејмс Хупер.

То се пре свега односи на стопирање спровођења одлуке такозване централне банке Косова о забрани динара на неодређено време, рекао је он у интервјуу за "Телеграфи".

Хупер сматра да је потребан нови приступ "косовској дипломатији", а да су САД и ЕУ кључни партнери у реструктурирању тог процеса, неопходног за постизање нових циљева.

"Премијера 'Косова' још није показао лидерство какво бисмо желели да видимо", рекао је Хупер и указао на "недостатак правог руководства" у Приштини.

Бивши дипломата сугерише да би Курти могао да тражи савет од појединих бивших званичних преговарача, из партија које су сада у опозицији, а који, како каже, разумеју да је "дипломатија уметност могућег".

"Реално, 'Косово' неће моћи да отвори разговоре о чланству у НАТО, ако Курти не покаже самодисциплину да заустави провокативне акције које охрабрују Београд", рекао је Хупер, потпуно заборављајући чињеницу да четири државе чланице НАТО-а нису признале сецесију Косова и Метохија.

Поводом одлуке Приштине да забрани српски динар, препоручио је да се ова акција обустави на неодређено време.

"Савршен пример непотребне косовске иницијативе која оптерећује Србију и Запад, а мало доноси 'Косову' је одлука централне банке. Ту акцију треба обуставити на неодређено време, ако не и у потпуности је укинути. То је врста иницијативе, без суштинског интереса за 'Косово'. Заправо, повећава безбедносне слабости. Тенденција Куртијеве владе да непотребно угрожава безбедност како што нарушава суседске односе изазива разочарење међу савезницима 'Косова'", указао је Хупер.

Када је реч о ЗСО, навео је да је "Косово" начелно пристало на њено оснивање и да би то требало да се деси.

"Спор око ЗСО је сложеније питање које има своје корене у Бриселском споразуму из 2013. године, у којем је 'Косово' начелно пристало на њено оснивање. Међутим, постојало је и разумевање да ће се даље разговарати о условима за ЗСО. ЕУ треба да уведе 'Косово' и Србију у нове разговоре о придруживању без инсистирања да су услови какви су сада - коначни. Србија мора да прихвати да је потребно више разговора, а 'Косово' мора да прихвати да ће ЗСО бити створена", рекао је Хупер.

Према његовим речима, за даљи напредак Србије од виталног су значаја што бољи односи са "Косовом", док ће, како прогнозира, Београд "морати да се суочи са изазовом да убеди ЕУ да би био спреман да прихвати независност 'Косова' у замену за чланство у ЕУ".