Бивши портпарол НАТО-а Џејми Шеј изјавио је да врата Алијансе остају отворена за такозвано Косово и додао да би ЕУ требало да укине мере Приштини што је пре могуће.
Шеј, који је био портпарол Алијансе током 1999. године и здушно подржавао бомбардовање тадашње Србије, у интервјуу за РТК рекао је да процес уласка у НАТО може да изгледа споро, али питање признавања независности тзв. Косова од стране сваког савезника треба брзо да се реши, па ће, како каже, онда ствари ићи много боље.
"За 'Косово' остају отворена врата НАТО-а, а пример балтичких држава показује да је НАТО најбоље безбедносно решење за земље које су кроз историју и географију принуђене да живе поред тешких суседа. Циљ НАТО-а је да потроши два одсто БДП-а на одбрану и било би добро да тај циљ следи и Косово", нагласио је он.
Упитан да ли се "Косово" може надати скором придружењу НАТО-у, Шеј је рекао да је то могуће.
"Мислим да можемо бити оптимисти иако очигледно процес често може изгледати споро. Али кључ је имати јасан осећај правца и држати га се, прогресивно изграђујући подршку међу савезницима у НАТО-у. Као што показују примери Украјине и Грузије, НАТО не може на неодређено време да затвара своја врата европским демократијама које деле његове вредности и које су спремне да допринесу колективној одбрани. Али морамо брзо да решимо питање признања Косова од стране свих савезника. Тада ће ствари ићи много брже", рекао је Шеј.
Што се тиче утицаја који избори у САД могу да имају на дијалог Београда и Приштине, Шеј је рекао да су предвиђања увек опасна, али да не верује да ће избори у САД и Европи ове године променити приступ у дијалогу.
Говорећи о Србији и њеној улози у региону и односима са Русијом, Шеј је казао да држава која тежи ЕУ мора да прихвати европске вредности.
Упитан колико је могуће, како је предвидела ЕУ, да ће 2030. године државе Западног Балкана бити део Европске уније, Шеј је одговорио да је то била нада председника Савета ЕУ Шарла Мишела, а не званичног колективног циља ЕУ.
"Али отварање преговора о чланству са Украјином и Молдавијом, као и са Албанијом и Северном Македонијом, значи да се ЕУ мора припремити на унутрашњем плану за још једну велику рунду проширења. ЕУ је управо покренула нови Пакт за раст и стабилност за Западни Балкан, као и са многим додатним инвестицијама и средствима за инфраструктуру. Ова нова динамика ће свакако помоћи Косову да дође до процеса ЕУ, а визна либерализација је већ одавно закаснио први корак. Али и ЕУ би требало хитно да уклони санкције које је увела Приштини због ситуације на северу. Лично мислим да ће следеће проширење ЕУ доћи нешто касније од 2030. године, али је најважније да имамо стабилнији замах и озбиљну посвећеност обе стране", истакао је.