Вест о томе да би се 81 одсто студената вратило у Србију од 1.100 обухваћених истраживањем "Стартуј Инфостуд" и Организације српских студената у иностранству (ОССИ), уз подршку Министарства туризма и омладине, изненадила је, али и обрадовала многе.
Као најбитније факторе у земљи који утичу на њихову одлуку о повратку, млади наводе породичне разлоге, затим владавину права и институција, висину плате и економске услове. Када је висина плате у питању, половина испитаних студената била би задовољна да раде за минимално 166.000 динара, што су две просечне плате у Србији.
Љиљана Ђорђевић начелница Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику каже за РТ Балкан да не постоје статистички подаци о укупном броју наших држављана у иностранству јер, како додаје, према методологији рада не улазе у стално становништво.
"У попису смо од чланова домаћинства покушали да сазнамо где се налазе и колико дуго су тамо, и пописали смо свега 300.000 грађана који су у тренутку пописа били ван граница Србије. Тако да тај обухват никад не може да буде добар. Постоји и обавеза према којој сви који одлазе на дуже од три месеца у иностранство треба да пријаве привремени боравак у иностранству, али то нико не ради", наводи она и наглашава да је највећи број наших људи, чак 60 одсто, у Немачкој, Аустрији и Швајцарској.
После тога ту су Француска, Италија, САД, Шведска, Словенија, Словачка, Мађарска...
"Према старосној структури, скоро четвртина, тачније 23,5 одсто су млади старости од 15 до 29 година", додаје Ђорђевић.
Марко Вучетић из Инфостуда за РТ Балкан каже да је за наше студенте све атрактивније студирање у Русији, Италији, Кини, Јапану.
"Што се врсте студија које наши студенти похађају у иностранству, чак 57 одсто је уписано на на основне студије, 27 одсто испитаника је на мастер студијама, а 16 одсто на докторским и специјалистичким студијама. Подједнако су заинтересовани и за природно-математичке и друштвене смерове", каже Вучетић.
Она додаје да је анкета "Инфостуда" показала да је кључни мотив за повратак младих - породица (70 одсто), затим следи запошљавање (23 одсто) и на крају разно - образовање, патриотизам, традиција итд. (7 одсто).
"Три петине студената би радило за до две просечне плате (до 166.000 дин), док сваки пети не би прихватио мање од три просечне зараде (до 249.000 дин), а 16 одсто очекује изнад три просечне зараде (више од 250.000 дин). Истовремено, око шест одсто би радило за просечну плату од 83.000 динара", наводи се у истраживању.
Продекан за развој Економског факултета у Београду проф. Бранислав Боричић сматра да је потребно много времена, деценија, да се постигну промене у друштву које би младе, образоване људе натерале да се врате.
"Верујем да пуно њих размишља о повратку, пре свега јер су схватили да ће тамо негде добар део свог живота бити грађани другог реда, што је велики хендикеп за школоване особе. Главни разлог за повратак је фер друштво, другачији систем вредности, запослење и лечење без везе, стамбено збрињавање", појаснио је продекан.
Председник Србије Александар Вучић, такође се у недавном обраћању јавности осврнуо на поменуто истраживање.
"Просечна плата на Врачару у децембру је била 1.483 евра, а 1.400 евра ће бити просечна плата у Србији 2027. године, баш у складу са програмима, у складу са свим оним што смо рекли грађанима Србије. И управо зато очекујемо што је могуће већи повратак", рекао је Вучић.