Срђан Мркић у "Релативизацији": Уједињене нације процењују да на Космету има мање од милион људи

У новој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић разговарала је с бившим директором два светска програма у Уједињеним нацијама – за попис становништва и за виталну статистику Срђаном Мркићем о значају пописа за свако друштво, политичким манипулацијама истим, те о раскораку између бирачких спискова и пописа, као и о светском тренду драстичног пада броја становника.

Указујући на то да се ради о старом и провереном механизму који је први пут спроведен још у Кини пре 3.000 година, а да први закон о попису сеже у римско доба, Мркић каже да се без процене броја становника и њихове структуре не може знати коликим људским капиталом располажу државе.

"Велика је сврха пописа, пре свега у смислу доношења разумних политичких одлука. Људски капитал је нешто најдрагоценије у сваком друштву, па уколико не знамо какав је људски капитал, које су му карактеристике, посебно на локалном нивоу, врло је тешко донети одлуке у смислу успостављања путева, школа, болница и уопште прављења стратегије једног друштва", истиче гост "Релативизације".

Констатујући да су протеклих двадесет година политизоване све сфере друштва, каже да се исто десило и са статистичком дисциплином.

"Уместо да буде механизам који је успостављен да би био непристрасан и свеобухватан и веродостојан, попис је доведен у питање због одређених политичких импликација које његови резултати могу да имају. Контроверзност пописа је његова највећа слабост – кад се убаци политички елемент, било да се ради о националности, држављанству, чак и мигрантима, попис постаје главни механизам да се одређена политичка опција избаци на површину, самим тим апсолутно неупотребљив у смислу веродостојности", прецизира Мркић.

Колико је људи на бирачким списковима а колико по попису

О актуелној теми раскорака у подацима који се налазе на бирачким списковима и онима с пописа каже да ту нема мистерије већ да се ради о сасвим разумљивом феномену.

"Несразмера у бројевима која постоји између бирачког списка, који је легални инструмент, и пописа, који је декларативни инструмент, свакако постоји и разумљива је. Не верујем да ту постоји зла намера или да је то резултат фалсификовања с било чије стране. Попис пописује људе на адреси на којој живе најмање годину дана, док лична карта не мора да каже исто, може да буде стара десет година и та информација улази у бирачки списак", појашњава саговорник Љиљане Смајловић.

Додаје и да многи људи живе у иностранству а чувају своје пребивалиште у Србији, што је нормално. Ситуација ће се средити када се становништво привикне да, по Закону о Централном регистру становништва, мора да се региструје при пресељењу, а очекује се и да ће бити готов Регистар адреса, тако да неће бити више толике дискрепанције између бирачког списка и пописа.

Априлски попис на Космету

Што се тиче предстојећег пописа на Космету, који ће трајати четири седмице у априлу, скоро дупло дуже него што је уобичајено, а отказан је четири пута досад, Мркић каже да на основу искуства из Северне Македоније из 2001, када су Албанци инсистирали да се попише дијаспора, претпоставља да ће исти приступ бити примењен и на тзв. Косову.

"Верујем да ће се инсистирати преко друштвених мрежа да дођу Албанци који се налазе ван територије КиМ. На основу процене тамошњег Завода за статистику тамо живи око 1,6 милиона људи, док УН процењује да на Космету има мање од милион људи у овом тренутку. Стопа фертилитета на Косову и Метохији је драстично опала последњих 15 година. Званично су на дну листе у Европи, на основу података Евростата и УН 1,4 детета долази на једну мајку, а у Србији 1,6, што је европски просек", каже Мркић.

Са становишта УН, уколико школујете девојчице, стопа фертилитета драматично пада, тако да или се тзв. Косово последњих година до те мере модернизовало или су људи просто емигрирали и подигли стопу фертилитета негде друго.

"Врло је могуће да Албанци одуговлаче с пописом не би ли прикрили да их има мање, посебно ако се узме у обзир да од Нове године могу да путују без виза у ЕУ. Уз то, по подацима УН, број Албанаца који одлази с КиМ је поприличан, премда се не зна тачно у којој мери, нити ће се знати сад када нема статистике која их прати на границама", додаје гост "Релативизације".

Ипак, далеко од тога да у региону само Албанци на КиМ бележе драстичан пад становништва. Бугарска има 875.000 људи мање од прошлог пописа пре десет година, Румуни, Мађари, сви у бившој СФРЈ, осим у Црној Гори, где се бележи повећање од два одсто, вероватно од прилива странаца, али и целој Европи имају све мање људи.

"То је реалност која је присутна широм света. Дошли смо до врха демографске транзиције и сада идемо у стагнацију", закључује демограф и статистичар Срђан Мркић.