Уместо да постави и држи се конкретних захтева, опозиција један по један додаје на списак. Тако је потписивањем договора са ПроГласом ("Србија против насиља" и коалиција НАДА) 9. марта придодат и захтев да избори у осталим локалним самоуправама буду одржани у истом дану када и избори у Београду, пише данашњи "Блиц".
Почело се од захтева за понављањем избора, а тренутно је на столу иницијатива да се формира прелазна влада у којој би имали два министра. Овде списку није крај, па их је опозиција додала још неколико, тако да се сада стигло и до Лекс специјалиса. Како време одмиче, утисак је да на дневном нивоу списак постаје све дужи, па се намеће питање да ли се оваквим сталним тражењем нових ствари разводњава прича око изборних услова?
Бојан Клачар, извршни директор "Цесида" каже да су сви захтеви које је до сада јавност чула "тврди и снажни", али и различити од захтева "ПроГласа", и да то није случајно.
Он сматра да постоје три објашњења за то: Опозиција жели да подигне политички улог - перципирају да је владајућа коалиција у дефанзивној позицији, и одлучили су да подигну улог и притисну власт за нове уступке.
Опозиција се спрема се за бојкот - размишља: "подићи ћемо захтеве", а ако се не деси испуњење чини ми се да није искључила бојкот, јер су свесни да је врло тешко да се десе промене које ће им обезбедити комотну већину у граду.
Компензује недостатак велике међународне истраге - простор да се та истрага деси је мали, и онда они компензују ту чињеницу отварајући нова питања.
Управо то учињено је два дана након потписивања договора са "ПроГласом".
Касније, опозициона коалиција "Србија против насиља" (СПН) затражила је да се пре понављања избора у Београду донесе специјални закон (лекс специјалис) који би уважио све њихове захтеве, међу којима су формирање комисије која би надгледала изборе, ревизија бирачког списка као и примена свих препорука ОДИХР, оцењује лист.
Један од њих је и формирање прелазне владе у којој би опозиција дала најмање два министра - унутрашњих послова и локалне самоуправе.
Политиколог Александар Ивковић за "Блиц" каже да пласирање тих захтева није рађено са очекивањем да ће сви они бити испуњени, већ да би одржали тему избора и изборних нерегуларности видљивом у јавности.
"У томе је опозиција успела, што видимо из чињенице да се о теми и даље прича три месеца након избора и да је то, могуће, био један од главних разлога зашто су расписани нови београдски избори. Тако да не бих то описао као разводњавање, с обзиром на то шта је био циљ", напомиње Ивковић.
Он сматра да постоји ризик "да ако се опозиција превише веже за неке захтеве који не буду испуњени то буде перципирано као слабост".
"Мада, имам утисак да сада 'управљају очекивањима' својих гласача боље него што су то раније радили. Свакако не очекујем да ће већина захтева бити испуњена, а ако то буде случај са некима, то ће моћи да се представи као победа и једне и друге стране - то ће зависити од политичке комуникације", сматра он.
Избори у Београду биће поновљени након што актуелна коалиција није успела да формира већину након децембарског гласања.
Биће одржани 2. јуна, а за сада се зна само један кандидат за градоначелника - Александар Шапић који ће у име СНС и СПС поново трчати трку за престоницу.
Ово ће бити пети по реду избори у Београду од 2014. године, а очекује се да буде мање листа имајући у виду да су напредњаци и социјалисти најавили да ће заједно изаћи да измере подршку бирача.