Догађаји који су се одиграли пре тачно две деценије, у року од 48 сати на данашњем Косову, а то је доказани погром над српским становништвом, срамота су која се дубоко урезала у националну свест Срба и Србија никада не би дозволила понављање сличних трагичних догађаја, истиче швајцарски недељник "Велтвохе".
Подсећају да се 17. марта навршава 20 година од етничког чишћења Срба, када су порушене цркве и манастири, који су и даље угрожени.
"С правом постоји жива култура сећања на страшни масакр хиљаде муслиманских Бошњака у Сребреници 1995. године. Такође ни битка за Вуковар у источној Хрватској 1991. никада није заборављена. Исто важи и за четрдесетак убистава косовских Албанаца у селу Рачак 1999. године. У свим овим случајевима, припадници српске милиције су идентификовани као починиоци. Међутим, догађаји који су се одиграли пре тачно две деценије у року од 48 сати на данашњем Косову тешко да су вредни освртања међународне заједнице, а доказано се радило о погрому над српским становништвом", подвлачи "Велтвохе".
Лист подсећа да је 17. и 18. марта 2004. године, под вођством екстремиста "косовско-албанске терористичке организације ОВК", етнички очишћено најмање шест градова и 10 села.
Додаје да је најмање 19 људи погинуло, а око 1.000 повређено, протерано чак 4.000 Срба, уништено 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката.
"Тада су Срби немилосрдно убијани само зато што су Срби. Али и мртвим Србима је у оргији насиља коју је покренут, украден мир, јер ни гробља нису била поштеђена. Двадесет година касније, 200.000 расељених Срба живи ван Косова", наводи "Велтвохе".
Међународне оружане снаге, истиче магазин, нису учиниле ни приближно довољно да испуне свој мандат добијен од Савета безбедности УН.
"Позната Резолуција УН 1244 из 1999. године окончала је рат на Косову и имала је за циљ да створи политичке услове за коначно решење као прелазну солуцију под међународним надзором", указује лист.
Као посебно страшан дан памти се 17. март 2004. због разарања цркава и манастира, подвлачи "Велтвохе", уз напомену да је Косово света земља за Српску православну цркву због борби против Османлија које су се тамо водиле.
"Тих страшних дана екстремисти су напали и Саборну цркву Богородице Љевишке. Здање које датира из раног 14. века и најстарија је петокуполна црква у Србији. Део фресака је уништен од врућине и пожара због паљевине косовских Албанаца, а разјарена руља потпуно је уништила унутрашњост. У пламену су оштећени делови конструкције", преноси лист.
"Велтвохе" наводи да је укупно 150 православних цркава и манастира срушено и спаљено од завршетка оружаног сукоба на Косову 1999. године, од којих су многи стари више векова.
Више од 10.000 икона и верских предмета је разбијено или украдено, а уништено је 256 православних гробља.
Важни манастир Дечани је седам пута гранатиран из минобацача пре 20 година.
"Комплекс је остао релативно нетакнут само захваљујући импозантним спољним зидинама и обезбеђења од стране италијанских трупа Кфора. И Саборна црква Љевишка и манастир Дечани сада су на Унесковој листи угрожене светске баштине. Међународна организација Европа ностра је такође сврстала манастир Високи Дечани на прво место листе седам најугроженијих споменика културе у Европи за 2021. годину", додаје "Велтвохе".
Данашња Србија, према оцени листа, више се не може поредити са оном из несрећне 2004. године.
Не само да је економски водећа држава у региону, Србија је и стуб мира и стабилности. Србија је земља која гледа у будућност и посвећена је снажнијем региону. Под руководством председника Александра Вучића, покренута је иницијатива "Отворени Балкан" за повезивање различитих држава региона.
"Срамота из 2004. године" дубоко се урезала у националну свест Срба и Србија никада не би дозволила понављање сличних трагичних догађаја, подвлачи недељник.
Али оно што остаје углавном непримећено у региону Косова јесте скрнављење, уништавање и фалсификовање српске културне и црквене баштине.
То су неповратни симболи вишевековног постојања српског народа на том простору. Тако план приштинских власти изградње пута тик уз манастир Високи Дечани, који је задужбина краља Стефана Уроша ИИИ. Дечанског из 14 века, угрожава ту светињу.
Овај план, који укључује главну саобраћајну артерију непосредно поред православне цркве, у супротности је са свим стандардима заштите споменика под окриљем Унеска, закључује "Велтвохе".