Србија и Балкан
Светиње уништене у погрому обнављане новцем Србије, Русије и ЕУ
Из Епархије подсећају да је ЕУ директно својим средствима обновила комплекс Призренске богословије, али и додају да су у њеној обнови учествовали и Влада Републике Србије и верници Руске православне цркве
Манастири и цркве Српске православне цркве, уништени у мартовском погрому 2004. године, обнављани су новцем државе Србије, ЕУ и других земаља, као и донацијама из Русије вредним више од милион долара, саопштила је Епархија рашко-призренска поводом тврдњи премијера привремених приштинских институција Аљбина Kуртија да су новцем пореских обвезника на KиМ обновљени објекти СПЦ уништени у погрому.
Из Епархије су подсетили да су 17. и 18. марта 2004. албански екстремисти уништили или тешко оштетили 35 манастира и цркава Српске православне цркве.
Уз сагласност Светог архијерејског сабора СПЦ од 2005. до 2010. године, Kомисија за обнову Савета Европе, у којој су поред СПЦ и Завода за заштиту споменика културе Србије, учествовали и представници привремених приштинских институција, обновљен је највећи део уништених цркава, наводи се у саопштењу Епархије рашко-призренске достављеном Танјугу.
Новац је, како су додали, уплаћиван преко институција у Приштини, али је долазио и из страних земаља.
Из Епархије подсећају да је ЕУ директно својим средствима обновила комплекс Призренске богословије, али и додају да су у њеној обнови учествовали и Влада Републике Србије и верници Руске православне цркве.
"ЕУ је својим средствима обновила и епископски двор у Призрену и још неке објекте независно од Kомисије за обнову и у непосредној сарадњи са Епархијом", навели су из Епархије.
Донација Руске Федерације од милион долара уплаћена је на међународној донаторској конференцији у Паризу за обнову оштећених цркава и то преко Унеска.
Процес обнове испред СПЦ водио је по благослову Светог Архијерејског Сабора епископ Теодосије.
Подсећају да је процес обнове у сарадњи са привременим приштинским институцијама прекинут 2010. након инсистирања Приштине да из Kомисије за обнову мора да изађе Завод за заштиту споменика културе Србије, који је до тада за све обновљене објекте радио пројектну документацију и са својим експертима надгледао радове.
Обнова је наредних година настављена трудом Епархије рашко-призренске и уз помоћ међународних и домаћих донатора, саопштили су из епархије.
