Непотврђени извештаји о томе да би амбасадор БиХ у УН Златко Лагумџија током априла могао да покуша да издејствује усвајање нове резолуције о Сребреници нису изненађујући, али, уколико се то догоди, таква резолуција неће проћи, сматра проф. др Станко Танасковић.
"Русија, која је 2015. претходну (са 35 пута поновљеном речју 'геноцид') спречила ветом, сада има неупоредиво више разлога да то уради, а ситуација се и уопште у много погледа од тада изменила", каже филолог и дипломата у интервјуу за "Вечерње новости".
Како наводи, постоје два разлога зашто креатори такве политике баш сада заоштравају ситуацију у БиХ.
"Један је тај што имагинација представника матичног тока бошњачке политике и интелектуалне 'елите', уместо да почне да се понаша рационално и конструктивно, никако да се одлепи и еманципује од самовиктимизацијског стереотипа и улоге апсолутне жртве као тежишног легитимацијског упоришта, а уједно и кључног аргумента противсрпског дискурса и деловања", оцењује др Танасковић.
Други разлог је, додаје, то што је усред све оштрије поларизације света по ескалацији руско-украјинског сукоба појачан концентричан и усредсређен притисак на Републику Српску, а самим тим и на Србију и укупан српски национални корпус.
Др Танасковић сматра да је Лагумџији таква резолуција "трајна опсесија, а и дипломатски задатак", за који, како каже, овлашћење није добио из Сарајева, већ из неког другог центра, додавши да је неусвајање нацрта резолуције "на којем је усрдно радио с Британцима" 2015. године представља "круну његовог углавном неуспешног, а претенциозног" испуњавања функције министра спољних послова БиХ.
"Сада, као стални представник у УН, без сагласности председништва БиХ, дакле илегално, вероватно удружен са истим дежурним белосветским мешетарима, желео би можда да поправи утисак. Својим незаконитим поступањем, међутим, само би приложио додатни доказ да садашња БиХ спољнополитички не може да функционише, односно да њена јединствена спољна политика не постоји", закључује Танасковић.