Вршилац дужности директора Фонда за науку Србије Милица Ђурић Јовичић изјавила је да тај фонд тренутно управља са 455 пројеката основних и примењених истраживања у Србији на којима је ангажовано 2.813 научника.
Она је за лист "Политика" казала да је од оснивања 2019. из републичког буџета, фондова ЕУ и уз подршку Светске банке обезбеђено 81,7 милиона евра за 11 програма.
"Ово су велике бројке. И одговорност је велика, баш као и циљ коме смо посвећени", рекла је Ђурић Јовичић.
Објашњава да су програми фонда осмишљени да подржавају изврсност у научном раду, конкурентност у међународним оквирима и резултате који ће имати утицај на друштво у целини.
Она наводи да су приликом припреме закона о оснивању фонда анализирана правна акта других земаља али да ништа није могло да се у целини примени, јер је Србија у области финансирања науке имала доста наслеђених специфичности, али да је требало искористити моменат, јер се 2019. указала прилика да се обезбеде додатни извори финансирања из европских фондова и Светске банке.
Да би се повукла та средства, како наглашава Ђурић Јовичић, Србија је морала да има оформљен државни фонд за науку и да се отворе позиви за пројекте, па су тако прва три програма отворена док фонд још није био у пуном кадровском капацитету и тек је запошљавао људе.
"Одступања и уступака није било када је реч о евалуацији, коју смо устројили по принципу престижних међународних конкурса. Сваки пројекат су у првом кругу оцењивала три инострана рецензента, а оне који се пласирају у други круг чекао је велики панел кредибилних стручњака који је давао коначно зелено светло", рекла је она.
Подсетила је и да је Фонд за науку Србије у новембру 2021. примљен у "Сајенс Јуроп" (Science Europe), мрежу институција које финансирају иновативна научна истраживања, јер се како је нагласила њима свидела наша енергија и домишљатост, као и начин на који користимо нове технологије.
"Колеге из фондова за науку у Немачкој, Швајцарској или Француској кажу да је невероватно да са само 40 запослених радимо то што радимо", рекла је она и додала да је наш фонд по стажу најмлађи у организацији "Сајенс Јуроп" и са најмањим буџетом, а још и из земље која није у ЕУ.
Према речима Ђурић Јовичић, њима је интересантан наш модел вредновања пројеката, јер комбинујемо нумеричко оцењивање, специфично за САД, Јапан и Јужну Кореју.
"Широј јавности није познато да је Фонд за науку Србије један од само четири институције те врсте, поред Немачке, Швајцарске и Норвешке која у раду користи вештачку интелигенцију. ми је примењујемо у процесу повезивања потенцијалних рецензената и научника који конкуришу за финансијска средства, као и за препознавање ризика код реализације пројеката", рекла је она.
Истиче и да је нас заправо "мука натерала на прогрес, јер нисмо имали довољно запослених, ни адекватне ресурсе, а био је огроман број пројеката који су конкурисали".
Она је додала и да су се после њеног избора у нови сазив Управног одбора "Сајенс Јуроп", 2023, Фонду за науку Србије, јавили фондови из региона са својим иницијативама и очекивањима у смислу шта Европа треба да обезбеди за ово подручје када је наука у питању.
Ђурић Јовичић је најавила и да ће Фонд за науку у мају учествовати у раду Глобалног истраживачког савета који чине шефови агенција за финансирање науке и инжењеринга из читавог света и да ће бити координатор теме о моделима сарадње "великих" и "малих" која како истиче може бити на обострану корист.
Она је додала да ће приоритетни циљеви Фонда за науку у наредном периоду бити као и до сада , а то је да се подиже општи ниво научне заједнице која према подацима са платформе е-наука броји 20.000 истраживача, укључујући и оне који су у иностранству.
"Циљ нам је да чвршће повежемо српске научнике с колегама у дијаспори и са привредним сектором. Наравно и да обезбедимо стабилно растући буџет за отварање нових програма и финансирање пројеката", рекла је она и додала да се у развијеним земљама за компетитивна научна истраживања из буџета издваја између 10 и 20 одсто укупних давања за науку, а код нас три одсто.