Немачка компанија "Лидл" не оглашава се више на Хепију, рекао је пре неколико дана уживо у програму ове телевизије њен главни уредник Миломир Марић.
Констатујући да се преко реклама цензуришу медији у Србији, Марић је то довео у везу са коментарима гошће у једној емисији о немачкој министарки спољних послова Аналени Бербок и њеној прошлости, али то, ипак, више личи на препоруке из извештаја две невладине организације финансиране са Запада које управо позивају на такве кораке.
Наиме, у прошлогодишњем извештају Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) и Балканске иницијативе за слободне медије (БФМИ) страна предузећа која послују у Србији позвана су да обуставе рекламирање и финансирање медија који "шире дезинформације о руској инвазији на Украјину". И да новац усмере "независним" медијима.
Реклама "Лидла" појавила се, тако, у првом броју недељника "Радар" у власништву Јунајтед групе, заједно са уводником главне уреднице Весне Малишић која је изложила визију нових недељних "независних" новина констатујући да подобним медијима власт омогућава да добију новац од реклама "у зависности од степена припитомљености". Дакле, "Лидл" и "Радар": је ли то случајност, пословна одлука или "степен припитомљености", али према неким страним властима?
У одговору на упит РТ Балкан о томе због чега се "Лидл" више не оглашава на Хепију, из ове немачке компаније наводе да је једини циљ њихових маркетиншких мера да обавесте купце о својој понуди.
"Одабир где ће бити постављене рекламе и/или огласи вршимо на основу кључних маркетиншких индикатора за одређено тржиште, као што је то досег, како бисмо на најбољи могући начин дошли до наших постојећих и потенцијалних купаца", наводи се у одговору компаније.
Како су истакли, општи маркетинг микс "Лидла" у Србији обухвата различите националне телевизије, кабловске и друге релевантне медијске куће.
"Свакако, увек нам је важно да пратимо поменуте индикаторе и промене на тржишту, па ће се тако буџет за медије 'Лидл Србија' у будућности све више сливати у дигиталне медије и онлајн канале", наводи се у одговору.
Неподобним медијима и страним компанијама бавио се и немачки ЗДФ, уз невладине организације које тврде за себе да штите медијске слободе. Утолико је овај случај занимљивији јер сами новинари и организације које кажу да штите њихову независну уређивачку политику, позивају и прозивају оглашиваче да по идеолошком кључу бирају код кога ће се рекламирати. И тиме нам недвосмислено стављају до знања да новац од реклама треба да буде директно повезан за ширењем политичког утицаја.
Новинарка ЗДФ-а Брита Хилперт констатовала је у свом тексту из марта 2023. да телевизије Пинк и Хепи промовишу проруски наратив о сукобу у Украјини у својим емисијама, а да њихове једностране прилоге, како их је назвала, прекидају рекламе у којима се појављују познати немачки брендови.
"Немачке компаније дају милионе евра телевизијама које шире лажи и пропаганду", пожалио се немачком медију Раша Недељков из невладине организације ЦРТА. Он је констатовао да нам трошкови за рекламе европских компанија "не помажу да достигнемо европске вредности". Новцем страних компанија, дакле, мора и треба да се финансира промовисање одређених друштвено-политичких идеја. Јер вредности као такве су универзалне и зову се – слобода и демократија, на пример, а не европска слобода и европска демократија.
Што се тиче "Лидла", осим што га је прозвао немачки медиј, он је поново поменут и у септембру те године на панелу организованом у Европском парламенту на којем се опет говорило о томе да европске компаније у Србији плаћају рекламе на телевизијама које шире "проруске дезинформације" и негативно извештавају о ЕУ. Па је указано да је Пинкова емисија у којој је "негиран масакр у Бучи" прекидана рекламама овог трговинског ланца.
Коначно, једна од дезинформација коју наводе две НВО у свом горепоменутом извештају је "неоснована тврдња да је Русија била присиљена да спроведе специјалну војну операцију". Осим што је "руска инвазија" вредносни, а не објективни суд који показује да не постоје две стране у овој новинарској причи него само једна, "дезинформација" коју наводи овај извештај, у суштини је став руских званичника који излажу са много аргумената. И који, свакако, може да се доводи у питање против-аргументима, ако их има. То свакако није "лажна вест", "проруска пропаганда", већ став једне државе, са којим се можете сложити или не, али није "дезинформација" само због тога што не припада "цвећу" европске баште, да се послужимо Борељовом симболиком. Чији нам баштовани никада нису појаснили које су све опције мирног решења нудили Русији пре него што је она покренула своју "ничим изазвану" "инвазију".
Компанијама се, даље у овом извештају, препоручује да "примењују етичке праксе рекламирања" и пронађу медије који су "кредибилни и независни". То би могли бити "Нова" или "Данас" који се наводе као светли "изузеци" у "строго контролисаном тржишту".
Или телевизија Н1, чији је члан уређивачког колегијума 2019. постао Питер Хорокс, који је истовремено и члан међународног саветодавног тела БФМИ, једног од аутора извештаја.
Или нови недељник "Радар", због којег свакако нико у Европском парламенту или на немачкој телевизији неће прозивати "Лидл" јер у њему "руске инвазије", "ничим изазваног напада", а поготову Александра Вучића који на недопустив начин још увек не уводи санкције Русији, има у изобиљу.