Поводом Међународног дана среће објављен је нови Светски извештај о срећи, у ком су представљени и резултати истраживања о задовољству животом становника Србије.
Према извештају, који је објављен на Светски дан среће, Србија је забележила велики позитиван скок у глобалу и сада се налази на 37. месту најсрећнијих земаља на свету.
Млађи од 30 година најсрећнији су у Литванији, Израелу и на трећем месту – у Србији.
"Срећа је субјективно стање"
Психолог Јелена Вукичевић за РТ Балкан објашњава да је срећа субјективно стање задовољства животом.
"Ако је субјективно стање то значи да ће свако од нас за себе да одреди шта ће му бити извори или поводи за срећу. Негде у начелу се за младе сматра и очекује да они још увек, имају оптимизам, да још немају животног искуства, па је утолико оптимизам већи, да ће та нека садашњост или будућност бити лепша и боља, док старије генерације, имају неко животно искуство па су склоније песимизму", наглашава Вукичевић.
Она истиче да на срећу могу да имају утицаја и дате околности, односно тренутак у коме живимо.
Како објашњава, није необично, да се међу младима форсира нешто што бисмо могли да ставимо у контекст позитивне психологије.
"На друштвеним мрежама сви су неки гуруи и лајфкоучеви, инстант саветодавци и ту се форсира прича да срећа потиче само од нас самих и да смо само ми одговорни за своју срећу, а ако смо несрећни онда смо одговорни за своју несрећу и могли бисмо бити срећни само када бисмо желели да будемо срећни", објашњава она.
"Тако да се може десити и та нека врста 'аутостигматизације'- ако нисам срећан то не желим да прикажем јавно, потцењиваћу количину тога колико сам несрећан, јер ако бих признао колико сам несрећан то би могло да значи да немам вештине да себе учиним срећним", рекла је Вукичевић.
Осврћући се на извештај о срећи и то да се Србија негде у глобалу подигла за неколико места, она то повезује са друштвеним контекстом у којем живимо.
"Такво нам је друштво и такав нам је систем. Оне неке основне потребе које би требало да буду општа места за све нас (пристојна егзистенција, кров над главом, новац који имамо, здравствено стање), мислим да је то човек у Србији сматра луксузом, те да су људи јако снизили своја очекивања по питању среће", сматра она.
Немамо као друштво, сматра Вукичевић, пуно простора да дођемо на неке више нивое те хијерархије потреба, негде смо сведени на минимум и онда из минимума све изгледа као да је посебно велико и разлог за неку илузију о већој срећи.
Претпостаља, да смо се поприлично отуђили и да смо окренути сви само себи, те да из тог микро света можемо да тумачимо срећу на начин - мени је добро и како додаје, не узимамо у обзир шири контекст.
Феномен "продужене младости"
Социолог Немања Крстић, доцент на Филозофском факултету у Нишу каже да код нас постоји феномен "продужене младости" и генерално "инфантилизације младих".
"Млади се код нас касно укључују у одговоран друштвени живот плус ту постоји и протективан однос породице према младима, а то је модус који се зове 'модус жртвовања', а то значи ако треба неко да се одрекне својих потреба, то ћемо да одрадимо ми родитељи, а не деца", објашњава он.
Како каже, млади код нас у земљи не одлазе из својих домова, не преузимају одговорност за свој живот, не баве се одговорним аспектима живота у раној младости, тако да то је та продужена инфантилизација, а људи ако су тако изоловани, могу да буду срећни - могу да излазе, да се проводе, да раде оно шта им је воља, додајући, да ту нема неке посебне одговорности.
Анкета
Београђани који су говорили за РТ Балкан, рекли су да су у суштини срећни животом у нашој земљи.
"Срећан сам што имам посао, кров над главом и девојку коју волим и то све земљи у којој сам рођен и у којој сам одрастао", рекао нам је Иван (25).
Са њим се слаже и студенткиња права Сандра.
"Једноставно сам срећна, лепо ми је што живим у овој земљи, имам пријатеље, излазим, радим и студирам", рекла је она за РТ Балкан.
Бојана (22) имала је мало другачији одговор, она нам је рекла да не може тек тако да одговори на наше питање, јер је то доста широк појам.
Како је у свету?
Млади Американци су за "Ју-Ес-Еј тудеј" указали да су економска ситуација, трошкови становања, дуг за студентски кредит, политичка поларизација, климатске промене и рат у Гази разлози зашто нису срећни и зашто су разочарани.
САД су и по општем нивоу среће пале за осам места у односу на прошлу годину, док су се на лествици среће поједине источноевропске земље попут Чешке и Словеније, попеле нагоре.
Када се погледа општи ниво среће, уз Финску свих осталих пет нордијских земаља (Данска, Норвешка, Шведска, Исланд) су у топ 10.
Међународни дан среће
Генерална скупштина УН, резолуцијом је, 28. јуна 2012. прогласила 20. март Међународним даном среће, за шта је гласало свих 193 чланице.
Циљ успостављања Дана среће је, како се наводи у резолуцији, да се повећа свест о важности потраге за срећом и добробити становника у свету, имајући у виду да је потрага за срећом основни људски циљ.