Србија и Балкан
Одржавање седнице Савета безбедности УН о бомбардовању СРЈ неизвесно
На сајту СБ наведено је да је у 15 часова седница, а да је прва тачка усвајање дневног реда, а друга претње међународном миру и безбедности
Одржавање седнице Савета безбедности (СБ) УН поводом 25 година НАТО бомбардовања СР Југославије, која је заказана за данас, на иницијативу Русије, и даље је неизвесно.
Седница је заказана за 15 часова по њујоршком времену, али ће се о одржавању седнице одлучивати непосредно уочи заказаног термина.
На сајту СБ УН наведено је да је у 15 часова седница СБ, а да је прва тачка усвајање дневног реда, а друга претње међународном миру и безбедности.
У Њујорк је тим поводом допутовао министар спољних послова Србије и први потпредседник Владе Ивица Дачић, а седници би требало да присуствују и стални представник Србије при УН амбасадор Немања Стевановић и амбасадор у Вашингтону Марко Ђурић.
Министар Дачић раније је изјавио да је Србија спремна за седницу, без обзира на поруке из појединих западних земаља.
"Постоје најаве западних земаља које поручују да не долазимо беспотребно јер седнице вероватно неће бити. То значи да би могле да инцирају гласање о процедури", рекао је раније Дачић.
Према његовим речима, Србија не иде на седницу да буде "арбитар у односу великих сила", већ да говори о проблемима, бомбардовању и агресији којом је порушен систем Уједињених нација.
Дачић је тада рекао и да не верује да ће код држава које су извршиле бомбардовање прорадити грижа савести или да ће оне рећи да су погрешили, али да је, како је истакао, битно да се чује наша истина о свему томе.
Седница СБ УН била је једна од тема разговора који су у четвртак у Москви имали Дачић и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
Руска Државна дума прошле недеље је усвојила нацрт документа којим би требало да се обрате УН, а у којем је оцењено да су НАТО бомбардовањем СРЈ створене претпоставке за нове војне акције широм света под "маском наводне борбе за вредности слободе и демократије".
Тим документом Русија позива УН да осуде војну операцију земаља НАТО-а против суверене Југославије, да се супротставе покушајима мењања историјске истине о трагичним догађајима 1999. године у корист Запада и да предузму мере како би се земље чланице НАТО-а позвале на међународно-правну одговорност за агресију.
Заменик сталног представника Русије при Уједињеним нацијама Дмитриј Пољански изјавио је прошлог понедељка да ће на захтев Москве 25. марта бити одржана седница СБ поводом 25. годишњице агресије НАТО-а на СРЈ. Тада је навео да је захтев Русије, како се и могло предвидети, наишао на бурну реакцију западних земаља, којима је та тема, како је навео, крајње непријатна.
"Они би, наравно, желели да ту најважнију кризу препусте историји за формирање модерног система међународних политичких односа и не само да је не памте, већ и на сваки могући начин искривљују објективне чињенице у вези са њом", навео је тада Пољански.
Нагласио је да су "агресија НАТО-а на Југославију и незаконито одвајање Косова од ње заправо сломили међународни систем заснован на поштовању Хелсиншког завршног акта" и додао да су први пут у модерној послератној историји Европе насилно нарушене границе независне државе.
Према речима Пољанског, бомбардовање СРЈ "постало је својеврсна полазна тачка за кризу у односима између Русије, која није прихватила такву самовољу, и Запада који ју је бранио на све могуће начине".
Ваздушни напади НАТО-а на СРЈ, извршени без одобрења Савета безбедности УН, трајали су од 24. марта до 10. јуна 1999. године. У НАТО бомбардовању погинуло је више од 2.500 људи, укључујући 87 деце, а причињена је штета од сто милијарди долара.
