Онима који верују да ништа није случајно можда ће пажњу привући вест да је дан после обележавања четврт века од НАТО агресије на СР Југославију, објављен домаћи апел у којем се међународна заједница, конкретније ЕУ и САД, позива да "спречи председника Вучића да спроводи унутрашњу репресију", а све поводом "позива на линч против Динка Грухоњића и Ане Лалић", како је наведено.
Они који мисле да су такве поставке теорије завере, имаће много више разумевања за "Апел за слободу јавне речи и критичког мишљења" у којем се наводи да су потписници "озбиљно забринути за животе критичких гласова у Србији", као и да су "беспримерној хајци" изложени новинар и професор Филозофског факултета у Новом Саду Динко Грухоњић и председница Независног друштва новинара Војводине Ана Лалић. Као и да се ради о "обрачуну режима са западом и опозиционим и критичким делом друштва у Србији".
Потписници апела у којем је цењена страна света заслужила мало слово, а линч добио непотребни прилог против, између осталих су председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко, Сташа Зајовић из "Жена у црном", Ненад Чанак, први председник Лиге социјалдемократа Војводине и његов наследник на том месту Бојан Костреш, адвокат Александар Оленик, "социолошкиња" др Весна Пешић, председница Европског покрета Срба са Косова Рада Трајковић. Ту су и Грухоњићеве колеге са београдског Филозофског факултета историчари Никола Самарџић и Дубравка Стојановић, један колега и са његовог рођеног факултета проф. др Павле Секеруш, затим Наташа Мићић и Балша Божовић. Потписник је и новинар Недим Сејдиновић, као и представници међународне јавности из Црногорског Хелсиншког одбора, Сарајева, саветници из градске управе Гетеборга и председништва БиХ, представник удружења за критичко мишљење из Мостара.
Аутори апела забринути су низом трагичних догађаја који су обележили прошлу годину међу које сврставају и масакре у школи "Владислав Рибникар" и Младеновцу. "Приближавање режиму у Москви" виде као подједнако трагичну ствар, као и "терористички напад у Бањској" и незаобилазну крађу избора.
И изборе уопште као такве, који су и заузели највећи део апела: од осуде "изборне крађе" и позивања на неименоване али "бројне међународне критике" и резолуцију Европског парламента, врховног ауторитета да донесе пресуду о питању избора у Србији, до обрачуна власти председника Вучића са "домаћим критичким гласовима" пред београдске изборе.
"Лажирањем и монтажом снимака и интензитетом позива на линч, њима је озбиљно угрожена безбедност. Лалић и Грухоњић су и до сада били критични према режиму, али су последње таргетирање и позиви на линч послужили, као парадигма, у циљу ућуткивања свих опозиционих гласова", наводи се у апелу.
Како даље наводе, та брутална кампања против двоје критичко-мислећих људи, "служи се Путиновим методама и прети да ескалира, јер по први пут председник Вучић више није сигуран у своју позицију".
Критика режима Александра Вучића Ане Лалић и Динка Грухоњића, требало би подсетити, огледала се у новинаркиној изјави да Војводина није део Србије, да цркве ничу као печурке, и да се спроводи насилна досрбизација Војводине, док се новосадски професор Вучићевом режиму храбро супротставио досетком да има лепо име Динко, као Динко Шакић, заповедник логора Јасеновац.
"Све критичкији тонови са запада и Вучићево окретање аутократским режимима, неминовно воде Србију у нову изолацију, која ће појачати унутрашњу репресију и терор према свим критички оријентисаним појединцима и опозиционим групама", настављају даље аутори апела не хајући за то да осим Александра Вучића у Србији живи и неки други народ, који не припада ни независним удружењима ни слободним интелектуалцима који траже заштиту од ЕУ и САД.
А зачудо, ни СНС-у који сматрају свеприсутним.
У Србији живи неки народ, назовимо га већински ако није превише увредљиво, чији су преци оснивали српску Војводину, страдали у Јасеновцу, неки који се по националности изјашњавају као Срби, а по вероисповести као православци.
Или неки народ који, за разлику од критички настројених интелектуалаца, зна да слобода мишљења не подразумева слободу верске и националне нетрепељивости и јавну реч без икакве одговорности. Народ који сматра да би њихову одговорност, ако је има, требало да утврђује суд, а никако улица и друштвене мреже.
Ако постоји неки немонтирани снимак у којем Ана Лалић и Динко Грухоњић у наставку свог излагања објашњавају да познају Закон о забрани дискриминације и Устав Србије и да поштују оба изражавајући своје критичко мишљење против Александра Вучића, било би лепо да га потписници апела поделе са заинтересованом јавношћу.