Баш на 25. годишњицу почетка НАТО агресије на СР Југославију, Алијанса је одлучила да награди приштинску власт – "Косову" је додељен статус придруженог члана Парламентарне скупштине НАТО-а.
"Косово" је, како је појаснио шеф делегације Скупштине тзв. Косова у том телу Дритон Хисени, дуги низ година имало статус посматрача, а нови статус биће формализован гласањем у Парламентарној скупштини НАТО-а на пролећном заседању, 27. маја у Софији.
"Упркос томе што је НАТО агресија изведена мимо резолуције Савета безбедности УН, противно члану 5. Северноатлантског споразума, али и противно уставу 13 земаља чланица, од 19 колико нас је бомбардовало, сада је практично 'озакоњена' од стране међународне заједнице, односно УН", каже за РТ Балкан генерал у пензији Божидар Форца и подсећа да су управо САД и водеће земље ЕУ највише допринеле распаду бивше Југославије, а потом и наставку распарчавања Србије.
Он подсећа да су Уједињене нације (УНМИК) почеле мисију на КиМ 1999, распоређивањем мултинационалних снага - Кфор, као и да до данас траје процес у коме западне земље, са Америком и Европском унијом на челу подржавају "Косово" као самосталну и независну државу.
"Реч је о бројним процесима још од 2000. па надаље. Иако је Кфор био на терену 2004. године, није успео да спречи погром Срба који су починили Албанци, да би 2008. дошло до проглашења независности, чиме су њихове карте потпуно откривене. Већина земаља, на челу са САД и Европском унијом су признале тзв. Косово", каже Форца.
Иако чланство у Парламентарној скупштини НАТО не подразумева неминовно улазак у Алијансу, како наводи, овај корак представља зближавање савеза са онима који у њој учествују.
Ништа није случајно
Наш саговорник се осврнуо на чињеницу да је ова одлука донесена баш на дан када Србија обележава годишњицу НАТО агресије, наводећи да ништа није случајно.
"Сваке године се понавља исти дискурс, и логично је да Србија говори да је неправедно нападнута 1999. Сада нам се и Квинта обраћа речима да се не окрећемо прошлости већ будућности, као и да агресија није била усмерена против српског народа. А у суштини све је усмерено против Србије. НАТО се доказивао као сила, а сила Бога не моли", оцењује генерал Форца.
Према његовим речима, ради се о делићу трасе, односно мапи пута, по којој се тзв. Косово креће ка ЕУ и НАТО-у. Форца подсећа да тачка 4. Охридског споразума из 2023. каже да "Србија неће спречавати Косово на путу ка чланству у међународним организацијама".
Дакле, додаје генерал, до скоро је било речи о чланству у Европској унији према Бриселском споразуму, а сада је то проширено ка међународним организацијама, као и да Србија и "Косово" не могу једна другу међународно да представљају, што једноставно подразумева постојање две независне државе.
Безбедносни проблем за Србију
Наш саговорник истиче да је ова одлука свакако и безбедносни проблем за Републику Србију, која је окружена чланицама НАТО, осим БиХ, што не мора априори да значи непријатељство, јер Србија учествује у Партнерству за мир, али је реч о настојању тзв. Косова да се отргне од Србије.
"Њихово виђење, као и бројних земаља, јесте оно неписано правило - прво у НАТО, па у Европску унију, што мислим да ће и овде бити случај", оцењује генерал.
У међувремену, Србији је безброј пута речено да Запад неће мењати своју одлуку, а да Србија тражи максимално што може да добије, како је Макрон својевремено рекао председнику Вучићу.
"То 'максимално' јесте Заједница српских општина на КиМ, а до те заједнице сигурно неће доћи док Србија дефакто не призна тзв. Косово. У том смислу Европска унија је склопила споразум о стабилизацији са Косовом, дозволила визну либерализацију и практично третира као правну државу на путу ка ЕУ, а НАТО је овим чином дао само још један сигнал да Косово третира као независну државу", каже он.
Чланство Србије упитно?
Шеф делегације Србије у Парламентарној скупштини НАТО-а Владимир Ђукановић оценио је за РТ Балкан да је одлука да се "Косову" да статус придруженог члана у ПС Алијансе скандалозна и најавио да ће Србија у наредном периоду донети одлуку о даљем учешћу у том телу.
Његов лични став је, каже он, да би у овој ситуацији Србија требало да напусти учешће у ПС НАТО-а.
"С обзиром на то да је Парламентарна скупштина НАТО-а наводно одлучила да лажној држави Косово уместо досадашњег статуса омогући да буде придружени члан, као неко ко је председник наше парламентарне делегације при Парламентарној скупштини НАТО-а могу да кажем да је та одлука скандалозна и да ћемо у наредном периоду донети одлуку о нашем даљем учешћу. Мој став је да би у таквој ситуацији требало да напустимо учешће у Парламентарној скупштини НАТО", навео је Ђукановић.
Такође, председник Србије Александар Вучић изјавио је да чињеница да је тзв. Косово постало придружени члан Парламентарне скупштине НАТО-а показује да су Приштина и Запад све време радили као уигран тим и да су само глумили доброг и лошег полицајца.
"То вам говори да су све време радили заједно. Колико год да смо мали и колико год да нисмо паметни, колико су они паметни, ипак идиоти нисмо", рекао је председник коментаришући одлуку управног одбора Парламентарне скупштине НАТО-а у Естонији да подигне статус "Косова" на ниво придруженог члана скупштине.
"Као да то није било до сада суштински. Они то воле, они воле датуме, зато су баш данас донели одлуку о Приштини као придруженом члану парламентарне скупштине НАТО. Зато ће опет да изаберу посебан дан када ће да их приме у Савет Европе, а све то тобож спроводећи санкције против Приштине. Можете мислити санкције у којима им дају визну либерализацију, статус придруженог члана НАТО - то је један степеник више од оног што су били до сада… тешке те санкције", рекао је председник.
Међутим, додао је, они не разумеју да је за нас Србе слобода већа и преча од ваздуха.
"Ми ћемо увек умети да одбранимо слободу и свог народа и небо и земљу своје Србије", рекао је Вучић.