СПЦ не може да прихвати ниједан документ који се противи њеном постојању на КиМ

Српска православна црква не може да прихвати ниједан правни или политички модел који се противи њеном осмовековном постојању на Косову и Метохији, поручио је данас Његова светост патријарх српски Порфирије.

Говорећи на скупу "Косово и Метохија - историја и културно насљеђе" на Богословском факултету у Београду, српски патријарх је истакао да је СПЦ једина Црква Христова на Косову и Метохији и свуда где се простире њена канонска јурисдикција и да о томе не може бити никакве расправе.

"На делу су потпуно фиктивне, имагинарне конструкције о пореклу српских светиња", истакао је патријарх Порфирије.

Патријарх је истакао да је међународна заједница, оличена у УН и ЕУ, дужна да обезбеди пуно поштовање свих људских и верских права на Косову и Метохији.

"СПЦ нигде не тражи посебна права, па ни на Косову и Метохији. Осим тога, не могу се само за СПЦ на Косову и Метохији као "посебна права" третирати универзална људска и верска права", напоменуо је патријарх.

"Ми Срби смо оно што су наше светиње"

Српски патријарх је указао да је само снага божанске, Христове љубави кроз векове на КиМ могла да подигне небројено више од 1.300 храмова и црквишта колико их је сада у Покрајини.

"Подсетићемо да је блаженопочивши патријарх Павле у оно тешко и претешко време, 18. јуна 1999. године, у манастиру Грачаници рекао међународним представницима: 'Ми Срби овде на Косову и Метохији смо оно што су наше светиње'", рекао је патријарх.

Патријарх је указао да се заштита културног насљеђа српске Цркве и народа на Косову и Метохији, непокретних и покретних сакралних добара која имају велику општецивилизацијску вредност, не може само у том случају посматрати као "посебно право" СПЦ.

"Неспорно је да су права и слободе свештенства, монаштва и верног народа, као и српски православни идентитет, сакрална и остала имовина СПЦ на Косову и Метохији угрожени", рекао је он.

Подсетивши да се навршило 25 од почетка великог страдања српског народа и Цркве на Косову и Метохији, да је 25 година од доношења Резолуције 1244 и 20 година од мартовског погрома, патријарх српски каже да за све то време СПЦ, монаштво и верни народ на Косову и Метохији живе у условима који су целом свету познати.

"Непрестано треба да говоримо о срушеним и спаљеним светињама, нашој побијеној браћи, сестрама и деци, отетој и узурпираној имовини, заораним гробљима, посебно о промени идентитета светиња као што су Студеница Хвостанска, затим цркве Светог Николе у Новом Брду, Дечана, Грачанице, да не набрајам", рекао је патријарх Порфирије.

Указавши да је ово време различитих видова историјског ревизионизма, али да се у случају када се жртвама и злочинцима замене места не ради о ревизионизму, те нагласио да СПЦ позива на дијалог косовско-метохијске Албанце.

Он је поновио да само снага божанске љубави која је красила и краси сва поколења српског народа на Космету могла да сагради осам храмова на једном километру квадратном.

Епископ рашко-призренски: "Без наше цркве смо племе без корена и будућности"

Епископ рашко-призренски Теодосије рекао је да је данас реткост да се види простор где Срби теже живе, а да истовремено постоји толико хришћанске наде и спремности да остану своји на своме, као што је то на Косову и Метохији.

"Гледамо та лица људи који долазе често са сузама у очима, дубоко осећајући да долазе у очев дом, у своју духовну постојбину, да би захватили од воде живе, која се излива обилно, из моштију наших светитеља и из сваког камена наших цркава. Они ту напајају своје душе утехом, подсећајући се ко су и шта су. Без наше цркве и без наших светиња и по Косову и Метохији и широм српских земаља, ми бисмо били једно племе без корена и будућности", изјавио је Епископ рашко-призренски.

Према његовим речима, наши људи који данас живе у изолованим енклавама истински су хероји нашег времена.

Једнодневни научни скуп организују Српска православна црква и Матица српска, а одржава се на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Скупу, између осталих, присуствују и министарка културе Маја Гојковић и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон.