Опречне изјаве Кларка и Бернса, ко нас лаже: Да ли су НАТО и САД знали да ће Срби напустити КиМ?

Изјаву генерала америчке војске у пензији Веслија Кларка, који је командовао НАТО снагама током бомбардовања СР Југославије 1999. да "тада нису знали да ће Срби потпуно напустити Косово и Метохију", само два дана од интервјуа "Гласу Америке", данас је у хашкој судници током поступка који се води против ратног лидера тзв. ОВК Хашиму Тачију демантовао бивши амерички изасланик на 'Косову', Шон Бернс.

Он је, наиме, изјавио да су САД у лето 1999. "предвиделе" да ће Срби бити приморани да оду са 'Косова' када уђе НАТО.

Као званичник Стејт департмента, Бернс је био на челу Косовске дипломатске посматрачке мисије (КДОМ).

Током унакрсног испитивања сведока, Тачијев бранилац Лука Мишетић у судници је пустио снимак на којем, непосредно пре уласка Алијансе на КиМ у јуну 1999, портпарол Стејт департмента Кен Бејкон каже да "Косово неће бити срећно место за Србе када НАТО уђе".

Бејкон је на снимку изразио уверење да "Срби не желе да остану тамо, него да се врате у Србију".

"Ми не знамо колика је српска мањина, вероватно око 100.000 или мало више, али када се косовски Албанци врате, наша претпоставка је да ће се многи Срби вратити у Србију", казао је тада представник САД пред новинарима.

На снимку се чула и оцена извештача да то звучи као да САД "охрабрују Србе који живе на Косову да оду", што је Бејкон негирао, уз тврдњу да "само предвиђа" шта ће се догодити.

Коментаришући ту изјаву, Бернс је у судници потврдио да је "нажалост" и он унапред очекивао да ће Срби морати да оду.

Као узрок је означио дуготрајно насиље које је пре тога власт Слободана Милошевић примењивала над Албанцима.

"Предвидели смо да ће Албанци спровести одмазду када НАТО уђе", рекао је Бернс, сугеришући да је то била последица претходног "Милошевићевог циља да протера велики број Албанаца" како би остварио доминацију на КиМ.

Да подсетимо, врховни командант НАТО снага у Европи, Весли Кларк је у интервјуу поводом 25. годишњице НАТО агресије изјавио да је та интервенција била "неопходна, спроведена искључиво у хуманитарне сврхе и да је испунила свој циљ".

"Оно што смо знали тада је да ће НАТО снаге бити присутне на Косову. Нисмо знали тада да ће Срби потпуно напустити Косово. Никада нисмо имали намеру да поделимо Косово, нити да га учинимо независним", рекао је Кларк додајући, ипак, да је било "немогуће да Срби остану" на Косову и Метохији по доласку НАТО снага.

Амерички дипломата раније је тужиоцима изјавио да су Срби били подвргнути "насиљу мотивисаном осветом" после повратка Албанаца и уласка НАТО на КиМ.

Тачијев бранилац доказивао је, током испитивања, и да Главни штаб ОВК није имао команду над јединицама на терену, а Бернс је то делимично потврдио.

Адвокат Мишетић цитирао је документ Стејт департмента с пролећа 1999. по којем на "Косову" "не постоји политичка структура, ни ефективна контрола и команда над ОВК".

Бернс се с тим сагласио, али је нешто касније рекао да су и "нерегуларне", "сеоске" јединице биле подређене командантима "оперативних зона" ОВК који су, како тврде тужиоци, били чланови Главног штаба.

Током преговора у Рамбујеу, тај штаб је, по сведоку, имао "танушну контролу" над регионалним старешинама, зато што су се они противили мировном споразуму који је Тачи заговарао.

Бернс, који је 53. сведок од почетка суђења 3. априла прошле године, наставља да одговара на питања бранилаца четворице оптужених.

Тачи (55) је оптужен за злочине против човечности на КиМ и у Албанији, у периоду од марта 1998. до септембра 1999. године, заједно са Кадријем Весељијем (56), Реџепом Сељимијем (52) и Јакупом Краснићијем (73). Сви су у то време били чланови Главног штаба ОВК.

Оптужница у 10 тачака, шест за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине, терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење  и убиства.

Наведене злочине, припадници ОВК под командом оптужених починили су, по оптужници, у 42 нелегална притвора ОВК на КиМ и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено у периоду од марта 1998. до септембра 1999. године.

Сви су изјавили да нису криви.