Осим америчке агенције за међународна усвајања "Сент Мери" и агенција "Хопскоч адопшнс" такође на свом сајту наводи да помаже потенцијалним родитељима из САД да усвоје дете из Србије.
Њихова агенција поново је акредитована за рад у Србији, а судећи по документу који је америчка агенција окачила на свом сајту о томе их је обавестило Министарство за бригу о породици и демографију у марту 2021. У њему се наводи да се наставља сарадња са њиховом агенцијом у посредовању приликом међународних усвојења коју је одобрило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 2014.
Од те године до 2022. "Хопскоч" је посредовао у усвојењу 30 деце из Србије у САД, како су навели.
У вези са својим програмом у Србији, америчка агенција на свом сајту објашњава потенцијалним клијентима да су једино деца са здравственим тегобама или развојним поремећајима подобна за међународно усвојење, будући да већ постоји велики број домаћих усвојитеља који чекају да постану родитељи малишана.
Број деце подобне за међународно усвајање је веома мали, додаје се даље, а њихове потребе варирају од деце са дауновним синдромом, церебралном парализом, поремећајима из спектра аутизма, АДХД-а и других развојних поремећаја. Потенцијални усвојитељи из САД се кураже констатацијом да нека од здравствених стања која се у Србији карактеришу као озбиљна, у Америци могу бити много лакше третирана "због доступних напредних медицинских и образовних услуга".
Уз набрајање услова које усвојитељи морају да испуне, објашњава се да ће након што пошаљу писмо којем ће се представити Министарству за бригу о породици и навести какво би дете желели да усвоје, добити информацију о детету подобном за усвајање, ако таквог има. Напомиње се да постоји могућност да слику детета добију тек пред сам пут у Србију. Описује се и да је "Србија изузетно заштитнички настројена према правима деце" и да "не толерише нарушавање приватности деце".
Након процедуре предаје документације и уколико постоји дете подобно за усвајање, даље се објашњава да следи одлазак у Србију на позив ресорног министарства, као и да ће боравак трајати око 23 дана.
Период повезивања са дететом, према наводима америчке агенције, траје 7-10 дана, након чега будући родитељи и дете одлазе у Београд и чекају 3-7 дана да добију потпис ресорног министра након чега се организује свечаност усвајања детета.
Министарство за бригу о породици није одговорило на питања РТ Балкан послата пре десетак дана о условима међународних усвојења, томе колико страних агенција које посредују има дозволу за рад у Србији, да ли је има и ова америчка агенција, као и већ поменута "Сент Мери", да ли би деца која се усвајају у иностранству могла да буду збринута у Србији и који би услови били потребни за то.
Иначе, прошле године је у нашој земљи усвојено најмање деце у протеклих десет година – свега 62, објавио је крајем фебруара РТС, а према њиховом извештају годину дана раније, 2022, усвојено је 94 деце.
Те године, према подацима Министарства за бригу о породици, реализовано је 15 међународних усвојења. Према грубој процени, дакле, готово свако шесто дете усвојено је у иностранству. Такође, према подацима Стејт департмента 2022. у САД је усвојено петоро деце из Србије, дакле трећина од укупног броја међународних усвојења из наше земље.
Међународна усвојења регулисана су Породичним законом као кровним прописом и према његовим одредбама страни држављанин може усвојити дете ако се не могу наћи усвојитељи међу домаћим држављанима и ако се министар надлежан за породичну заштиту сагласио са усвојењем.
Према члану 103, такође, сматраће се да се усвојитељи не могу наћи међу домаћим држављанима ако је прошло више од годину дана од дана уношења података о будућем усвојенику у Јединствени лични регистар усвојења. Изузетно, ресорни министар може донети одлуку о усвојењу и пре истека овог рока ако је то у најбољем интересу детета, наводи се у Породичном закону.
Србија је 2013. године потписала Конвенцију о заштити деце и сарадњи у области међународног усвојења којом се такође регулише ово питање. У њој се наводи да одговарајуће мере у поступку предузимају централни органи држава укључених у међународно усвојење, било непосредно било уз помоћ јавних органа или тела ваљано акредитованих у својој држави.
"Нико не може стицати неодговарајућу материјалну или другу корист од активности предузетих с тим циљем заснивања међународног усвојења", наводи се у члану 32 Конвенције. Могу се захтевати и исплаћивати само трошкови, укључујући и разумне накнаде лицима укљученим у усвојење, додаје се у овом члану.