Разрешени директор Управе полиције Зоран Брђанин, поднео је тужбу против Владе Црне Горе због незаконите смене.
У тужби у коју је портал РТЦГ имао увид наводи се да је одлука о разрешењу донета без правилног поступка и утврђивања чињеница.
"Разрешење тужиоца представља мешање у његово право на приватни живот, па је потребно хитно судско поступање. У складу са законом, Управни суд треба самостално (мериторно) решити ствар, сходно претходном преседану и обавезама из закона, што указује на дужност суда да хитно интервенише и заштити права тужиоца", наводи се у тужби.
Како додају, суд треба да осигура да тужилац настави своју функцију без одгађања, поштујући права загарантована Европском конвенцијом за заштиту људских права, наглашавајући важност правне сигурности и непристрасности у одлучивању.
У тужби коју је адвокат Синиша Газивода, по пуномоћју Брђанина данас поднео Управном суду против Владе Црне Горе истиче се и да је побијаним решењем Владе Црне Горе, тужилац незаконито разрешен дужности директора са нетачним и неутемељеним образложењем да Одбор за безбедност и одбрану претходно није прихватио два посебна периодична извештаја директора полиције из 2022. године.
Како се наводи оба поменута посебна извештаја, због чињенице да нису благовремено разматрана од стране Одбора за безбедност и одбрану у прошлом скупштинском сазиву сматрају се прихваћеним, што је потврдио и Управни суд.
Тиме је сматрају, тужена страна доношењем побијаног решења поступила супротно члану 8 Закона о у управном спору, којим је прописано да су одлуке донете у управном спору обавезујуће.
"У одбрани владавине права, односно закона и судске пресуде је једно време истрајавао и председник тужене Владе Црне Горе када је 31. 01. 2024. године јавно изјавио да мисли да је господин Брђанин у пуном мандату. Међутим, после извесног времена, тачније у ноћним часовима 3. марта 2024. године, и премијер и влада, вероватно вођени политичким разлозима, нарушавајући политичку неутралност полиције прописану у члану 14 став 1 Закона о унутрашњим пословима, одступају од обавезе у односу на предметну пресуду Управног суда, и тужена, без одржавање седнице, уз употребу неке од апликација за поруке и говор, доноси незакониту одлуку о разрешењу директора Полиције - побијано решење", наводе у тужби.
Истичу да је тим поступком влада прекршила и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права, јер Европски суд доследно наглашава да постоји обавеза извршне, законодавне и сваке друге државне власти, без обзира на њен ниво, да поштују и придржавају се пресуда и одлука судова, чак и када се с тим одлукама и пресудама не слажу.
Такође, додају и да Одбор за безбедност и одбрану актуелног скупштинског сазива није правилно ценио поменуте посебне извештаје директора Полиције, односно арбитрарно (самовољно, произвољно) је поступио када их није прихватио.
"Очигледно је да је садржај оба извештаја од стране Одбора само формално, површно, погрешно и нетачно интерпретиран. Одбор уопште не образлаже разлоге и чињенице из којих произилази оправданост неприхватања посебних извештаја. На основу следа догађаја јасно је да Одбор није стварно сагледавао посебне извештаје, јер да јесте они би били прихваћени пошто би Одбор у њима морао примјетити све оне резултате које је примјетила и похвалила Европска комисија, односно њени експерти, али и поједини актери политичког живота који су се јавно хвалили неосновано присвајајући себи те резултате, али не и директору, челном човеку полиције која је постигла, односно остварила те резултате. Да апсурд буде већи, те исте резултате они, односно њихови представници или њихови партијски другови из Одбора су ценили недовољним да би посебни извештаји били прихваћени", наводе у образложењу тужбе.