У израелској ваздушној кампањи у Гази коришћена је база података којом управља вештачка интелигенција која је у једном тренутку открила 37.000 могућих мета на основу њихових веза са Хамасом, наводи неименовани обавештајни извор, а преноси "Гардијан".
Говорећи о употреби система вештачке интелигенције (АИ) названог "Лавендер" у рату у Гази, обавештајни извор тврди да су израелски војни званичници одобрили убиство великог броја палестинских цивила, нарочито у првим недељама и месецима сукоба. Како се истиче, употреба вештачке интелигенције у ратовању представља улазак на непознату територију модерног ратовања и намеће многа правна питања и моралне дилеме, мењајући однос између војног особља и машина.
Сведочанства шесторо обавештајаца који су били укључени у коришћење вештачке интелигенције како би се открили циљеви повезани са Хамасом и Палестинским исламским џихадом забележили су новинари израелско-палестинског магазина +972 и "Локал кола" на хебрејском, а материјал су ексклузивно поделили са "Гардијаном".
Сва шесторица су рекла да је "Лавендер" играо кључну улогу у рату, обрађујући огромне количине података како би брзо идентификовали могуће ниже оперативце као мете. Четворо извора је рекло да је у раној фази рата, "Лавендер" идентификовао 37.000 Палестинаца које је вештачка интелигенција повезала са Хамасом или Исламским џихадом.
"Лавендер" је развила елитна обавештајна јединица Израелских одбрамбених снага, Јединица 8200, а за неке циљеве, ИДФ је тражио претходно одобрење за процењени број цивила који би могли бити убијени. Два извора су навела да је у првим недељама сукоба било одобрено да се убије 15 или 20 цивила током ваздушних напада на ниже рангиране милитанте, наводи британски лист.
Напади на такве циљеве вршени су невођеним бомбама, које руше целе куће и убијају све који су у њој, а како је рекао један од извора нису хтели да троше скупе бомбе на неважне људе.
Ако је Израел користио ове бомбе да сравни са земљом куће хиљада Палестинаца који су уз помоћ АИ повезани са Хамасом, то би, према мишљењу стручњака за конфликте, могло да објасни шокантно високи број страдалих у рату, истиче се у тексту. Према подацима палестинског Министарства здравља 33.000 Палестинаца страдало је за шест месеци сукоба.
Одговарајући на питања медија у вези са сведочењима обавештајаца, ИДФ је навео да изводе операције у складу са правилима сразмерне употребе силе по међународним законима, као и да су невођене бомбе "стандардно наоружање" које пилоти ИДФ-а користе са "високом стопом прецизности".
У својој изјави "Лавендер" описују као базу података која се користи за "унакрсну референцу са обавештајним изворима, како би се дошло до ажурних информација о војним оперативцима терористичких организација. Ово није листа потврђених војних оперативаца подобних за напад".
ИДФ не користи систем вештачке интелигенције који идентификује терористичке оперативце или покушава да предвиди да ли је нека особа терориста, додаје се у одговорима.
"Информациони системи су само алати за аналитичаре у процесу идентификације циља", истиче се у саопштењу.
Како се наводи у тексту, проглашавање "сумњивих појединаца" за легитимне мете раније је био процес, док је у недељама и месецима после 7. октобра, овај модел за одобравање удара на људске мете драматично убрзан, рекли су извори.
"На нас је стално вршен притисак: 'Дајте нам још мета'. Заиста су викали на нас. Речено нам је: Сада морамо да уништимо Хамас, без обзира на цену. Шта год можете, бомбардујте", испричао је један обавештајац.
Да би испунио овај захтев, ИДФ се у великој мери ослањао на "Лавендер" да направи базу података о појединцима за које се процени да имају карактеристике припадника Исламског џихада или Хамаса.
Иако нису причали о детаљима како ради "Лавендер", обавештајни извори навели су да је алгоритам програма промењен у првим недељама рата, као и да је уз њега коришћен и други АИ систем "Госпел" који је био усмерен пре свега на тражење циљева какви су зграде и грађевинске структуре више него појединци.
Обавештајци су објаснили и да је лакше гађати куће оних који су одређени као мете због повезаности са Хамасом, него циљати их док су у војном објекту, као и да се ситуација са бројем дозвољених цивилних жртава стално мењала. Односно, некада је дозвољени број цивилних жртава у нападу на ниже рангираног припадника Хамаса био виши, некада нижи, а достизао је и до 20 цивила.