Епархија рашко-призренска реаговала је поводом изјава правника и истраживача Универзитета у Кембриџу Елеоноре Високе Велер да "косовске институције треба да управљају имовином српских манастира и цркава", као и да се црква Христа спаса у Приштини "не може назвати црквом", јер је изграђена на "насилан и незаконит начин" у време Слободана Милошевића.
Епархија је саопштила да низ неистинитих, недобронамерних и једностраних изјава које је Велер са одељења за археологију универзитета Кембриџ, по ко зна који пут, изнела у најновијем интервјуу за РТК, не само да не доприносе помирењу етничких заједница на КиМ и заштити културне баштине, већ и додатно воде ескалацији етничких тензија и угрожавају безбедност верских објеката СПЦ.
"Госпођа Висока Велер, иначе пореклом са Косова и Метохије, ставила је под знак питања управљање имовином Српске Православне Цркве на КиМ, чиме је, као лице са дипломом са Кембриџа, показала да не разуме концепт приватне својине, верских слобода и одвојености Цркве од државних институција као кључних постулата савремене демократије", истиче Епархија у саопштењу.
Указује се да та изјава поткопава право коришћења приватне имовине, ради самоодрживости СПЦ манастира (пољопривреда и сточарство), рефлектује ретроградну намеру власти у Приштини из 2015. године да се сва имовина СПЦ прогласи "државном имовином Косова".
Епархија подсећа да су власти у Приштини тада, под међународним притиском, одустале од овог закона који, како је наведено, подсећа на комунистичка времена у Албанији, где је држава запленила сву имовину цркава и верских заједница.
Наводи се да Велер пласира и тезу да још незавршена саборна црква Христа Спаса у Приштини заправо није црква, јер, како она тврди, нема историјски значај и представља, по њој, "насиље из 90-их година" и то само зато што је зидана у време (некадашњег председника Србије и СРЈ) Слободана Милошевића.
"О тој цркви су се водили годинама спорови, а она је скрнављена, од појединих пролазника коришћена као јавни тоалет, а тренутно се Српској Православној Цркви, без икакве законске основе, оспорава приступ овом храму од стране косовских институција, иако власништво земљишта цркве и сам објекат катастарски и даље представља имовину СПЦ", истиче Епархија.
Наглашава се да оваквим ставом Велерова директно негира имовинска права СПЦ и подстиче насиље над верским објектима злонамерним тврдњама, јер је у време Милошевића подигнуто на хиљаде албанских објеката чија права нико не оспорава, а власти Југославије нису градиле ту цркву, већ Епархија рашко-призренска са верним народом, кога је тада, пре етничког чишћења, у граду Приштини било 40.000, а сада свега десетак старијих лица.
Епархија подсећа да је Велер пре неколико дана јавно изнела тврдњу да је питање имовине манастира Високи Дечани, у којем случају је уставни суд у Приштини пресудио 2016. године, а пресуда осам година било неизвршена, "део наслеђа српске окупације Косова" и наглашава да се тиме директно доводи под знак питања легалност судске пресуде и тиме негира 700 година историје овог манастира.
Епархија наводи и да је Велер последњих година директно у јавности негирала угроженост манастира Високи Дечани, споменика са листе УНЕСКО светске културне баштине, који је због четири оружана напада од стране локалних албанских екстремиста под сталном заштитом мировних снага КФОРА и једини верски објекат под непрестаном НАТО војном заштитом.
Велерова је и 2021. године на друштвеним мрежама оптужила водећу европску организацију за заштиту културне баштине Европа ностра изјавом да ова организација укључењем манастира Високи Дечани у листу најугроженијих споменика у Европи "подиже тензије и ствара етничке поделе".
Епархија указује да се из свега реченог може јасно закључити да, без обзира на своје образовање у области археологије, Велер ни професионално ни морално не представља објективног и добронамерног експерта за културну баштину која је везана за Српску Православну Цркву и да њени, нимало добронамерни ставови, дубоко угрожавају међуетничке и верске односе на КиМ и директно подстичу етничку и верску мржњу која је само у послератном периоду, од 1999. довела до уништавања 150 цркава и манастира СПЦ на КиМ од стране албанских екстремиста.
"Овакви једнострани и агресивни ставови који се шире на јавном информативном сервису РТК и другим медијима још једном потврђују потребу свеобухватне и ефикасне заштите светиња Српске Православне Цркве са јаким међународним гаранцијама и, где је то неопходно, заштите мировних снага КФОР-а", наглашава Епархија рашко-призренска.