У оквиру дипломатске акције у Уједињеним нацијама, како би покушало да се спречи усвајање Резолуције о Сребреници која има за циљ да Србе жигоше као геноцидан народ, председник Александар Вучић разговараће с лидерима 50 држава,
Посебан акценат је на земљама Сахела међу којима су Сенегал, Алжир, Нигер, Централноафричка Република, Етиопија, Еритреја... Такође, изузетно је важно придобити Египат као земљу која у Африци има велики утицај, али и Анголу, ли и Тринидад, карипску земљу која председава "светском кућомом".
Председник Вучић рекао је да је формиран тим државе за УН и Сребреницу и да ће отићи у Њујорк како би у Генералној скупштини покушао да заустави резолуцију.
"Отићи ћу тамо и спреман сам да разговарам са што већим бројем чланица. Имамо проблем са Венецуелом и још четири земље које су изгубиле право гласа. Враћења тог гласа изискује велики новац. Остаје нам да се боримо колико је могуће, при том увек показујући поштовање према жртвама које су се догодиле", рекао је Вучић и додао да ће учинити све да се побољша позиција Србије.
Контакти са коспонзором резолуције Руандом су већ успостављени, мада, према сазнањима "Новости", не треба гајити превелике наде у успех. Ова земља је под директним утицајем Немаца и Британаца, добијају огроман новац за обнову земље, чије је становништво страдало у геноциду 1994. године. Западњаци се на овај начин "перу", јер нису учинили ништа да масакр буде спречен.
Иза документа који предвиђа да 11. јул буде међународни дан сећања на геноцид у Сребреници, осуду свих који "негирају геноцид" и да се ова тема нађе у образовним програмима у уџбеницима, стале су Немачка и Руанда, док за њега, као по обичају, незванично лобира и Велика Британија. У том кругу су и Сједињене Америчке Државе, Чиле, Нови Зеланд, Малезија, Јордан, Турска, Словенија, Албанија, Француска, Италија, Ирска, Лихтенштајн, Холандија и Финска, али се очекује да се прикључи још држава. Све ове земље врше политичке, али и економске притиске на државе чланице Уједињених нација да њихови делегати подигну руке "за".
Текст би требало да се нађе на дневном реду редовног заседања Генералне скупштине крајем априла, а за његово усвајање је потребна проста већина (постоји могућност да неко затражи да буде двотрећинска, а онда се о томе изјашњава парламент). Зато ћемо морати све карте да бацимо на то да земље које имају добре односе са Србијом, буду у сали и гласају против или макар буду уздржани.
Иначе, резолуције које доноси Генерална скупштина Уједињених нација нису обавезујуће, али имају одређену политичку тежину. Обавезујући су документи које изгласа Савет безбедности Уједињених нација. Покушај да се пред овим телом донесе акт о Сребреници пропао је 2015. године. Велика Британија је желела да се изгласа текст у који се на Србе пребацује сва кривица, али је Русија уложила вето и план је пропао.