Покрет "Ми- Снага народа проф. др Бранимир Несторовић", вратио је у републички буџет 60 милиона динара средстава које су добили на име трошкова изборне кампање, каже за РТ Балкан члан овог покрета Јелена Павловић.
Она подсећа да свака странка добија од државе новац за изборну кампању и истиче да се углавном тај новац утроши у оном износу у којем је обезбеђен, односно већина странака потроши све што је држава предвидела за њихову изборну кампању.
"Код нас је ситуација била да од 67 милиона динара које смо добили на име предизборне кампање, 60 милиона динара или пола милиона евра смо вратили у буџет Републике Србије јер сматрамо да су такве предизборне кампање и толико трошење новца крајње непримерене", каже Павловић.
Тражићемо да се цела изборна кампања води на другачији начин преко јавног сервиса, а не тако што ће се из буџета и од грађана Републике Србије један секунд на јавном сервису плаћати 200 евра, наглашава Јелена Павловић.
Она истиче да када се говори о демократији и изборним условима треба имати у виду да је финансирање политичких странака направљено на начин да ствара велике предности за неког ко већ јесте у политици и ко већ има нека средства.
"Сама Српска напредна странка је потрошила 3,9 милиона евра из буџета, плус 3,9 милиона евра из сопствених средстава. Дакле, када кренете у политичку утакмицу, учествујете с неким ко има готово осам милиона евра на располагању, а ви као група грађана све до краја избора имате 0 динара. То је крајње неравноправна борба", каже Јелена Павловић.
Осим предизборног, ту је и редовно финансирање које је обезбеђено из буџета за оне политичке странке које имају посланике у Народној скупштини, указује наша саговорница.
"Тај новац такође уопште није мали, он је око 600.000 динара по посланику. Када све то сумирате видите да новац који се кроз предизборну кампању и кроз редовно финансирање политичких странака даје политичким субјектима представља велики разлог зашто постоји једно велико одсуство идеја и промена на политичком плану јер су просто сви потпуно, на неки начин, задовољени. Опозиција у таквим условима нема чак никакву потребу да било када постане власт јер када сте опозиција имате мању одговорност, а добро финансирање", истиче Јелена Павловић.
Говорећи о кампањи покрета "Ми", који је тада у наставку назива имао "Глас из народа" и још увек је наступао јединствено са својих седам оснивача, за кампању за децембарске парламентарне изборе утрошили су седам милиона динара, а били су препознатљиви по својим појављивањима и активностима на друштвеним мрежама, ван тзв. традиционалних медија.
"Нама су, уствари, друштвене мреже биле скоро једини простор зато што је онај остали био потпуно подељен. Владајућа странка има на неки начин на располагању и јавни сервис и све приватне медије, осим медија попут Н1 и Нове С који су били 'резервисани' за прозападну опозицију. Извршено је једно озбиљно груписање на две велике фракције и за све који желе да се укључе у политику то представља велики проблем", каже Павловић.
Она додаје да је медијски простор толико попуњен и затворен да се не може крочити не само на јавне сервисе него ни на оне који се наводно боре за демократију и за себе наводе да су независни, а у ствари пропагирају само оне политичке фракције које заступају њима близак (прозападни) програм.
"Ми смо имали оних загарантованих 15 минута на РТС 2 за представљање и имали смо још четири пута по 15 секунди што је заиста премало да бисте било шта могли да представите. Али, и људи се генерално све више окрећу друштвеним мрежама и разним подкастима него званичним сервисима јер они постају обични пропагандисти уместо места где се могу чути разне идеје и програми", закључује Павловић.