Суђење Тачију на паузи: Поступак у Хагу против ОВК наставља се за две недеље

Суђење четворици вођа бивше ОВК, оптуженим за ратне злочине на Косову и Метохији и у Албанији у периоду 1998-99, биће настављено 22. априла пред Специјализованим већима у Хагу.

Двонедељна пауза у процесу део је распореда заседања које је раније утврдило расправно веће којим председава амерички судија Чарлс Смит.

Заједно са Тачијем, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи. Сви су у критично време били водећи чланови главног штаба ОВК.

Минуле седмице, судије су саслушале исказ 54. сведока оптужбе од почетка процеса, 3. априла прошле године.

Тај сведок, бивши старешина ОВК уживао је највиши ниво заштите идентитета и сведочио је на затвореној седници.

Опречне изјаве Кларка и Бернса, ко нас лаже: Да ли су НАТО и САД знали да ће Срби напустити КиМ?

Тема исказа сведока "инсајдера" W04379 била је, по раније објављеном документу тужилаштва, команда и контрола ГШ ОВК и оптужених над јединицама које су држале притворе у којима су, по оптужници, широм Космета и у Албанији почињени злочини над свима које је ОВК прогласила за "противнике".

По спису тужилаштва, тај сведок "има детаљна сазнања о локацијама, структури, особљу и линијама извештавања на различитим нивоима и у разним јединицама ОВК, укључујући главни штаб".

У истом документу се наводи да је сведок присуствовао заседањима ГШ ОВК.

"На таквим састанцима, ГШ ОВК је постављао официре ОВК, на основу предлога команданата зона", пише у документу.

Тужиоци су назначили и да је сведок W04739 "имао и сазнања о притварању и испитивању осумњичених колабораната", као и о "притвореничким центрима". Имао је прилику и да притворене види у једној кући.

Прошле недеље, браниоци оптужених окончали су и унакрсно испитивање претходног сведока, бившег америчког дипломате Шона Бернса који је на Косову и Метохији, 1998-99, био шеф посматрачке мисије.

Оповргавајући одговорност другооптуженог Весељија за седам случајева отмице десетина Срба и Албанаца, крајем 1998-99, његова одбрана тврдила је да он има алиби, зато што у то време није био на Косову.

У главном исказу, Бернс је претходно изјавио да је посредовао у ослобађању отетих, које је наредио ГШ ОВК.

Бернс је прихватио сугестију одбране да, колико он зна, Весељи "није био умешан у та хапшења и преговоре о ослобађању, нити је ишта знао о томе".

Испитаће се 200 сведока

Првобитно најављен број од 300 сведока, тужиоци су већ смањили на 200, а крајем маја, како су најавили, обелоданиће додатне мере за "сажимање" предмета, на које су их више пута позивале судије.

Оптужница у 10 тачака терети Тачија (55), Весељија (56), Сељимија (52) и Краснићија (73) за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Наведене злочине, припадници ОВК под командом оптужених починили су, по оптужници, у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над приближно 407 притвореника – Албанаца проглашених за "колаборанте", Срба и Рома – од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

У оптужници је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Крансићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала "противницима".

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020.