Запад би могао да захтева од власти у Приштини да до маја предају предлог статута Заједнице српских општина Уставном суду тзв. Косова, изјавио је за Демостат Миодраг Маринковић, аналитичар и оснивач Центра за афирмативне друштвене акције (ЦАСА) из северног дела Митровице.
Коментаришући евентуални пријем тзв. Косова у Савету Европе, он је рекао да, без обзира колико се чини да је Приштина у лагодној ситуацији и да је њено чланство у тој организацији пука формалност, ствари нису повољне по Куртијеву владу.
Подсећа да је за април заказано заседање Парламентарне скупштине Савета Европе, на којем ċе се расправљати о препоруци Одбора за политичка питања и демократију Парламенарне скупштине СЕ за пријем "Косова" у Савет Европе.
"Све сем потврде препоруке Одбора на тој инстанци би било велико изненађење јер је на том нивоу 'Косово' већ обезбедило потребну подршку за чланство, а улози одлучивања на том нивоу немају карактер стратешких политичких одлука", рекао је он.
Најважнији и коначни корак је, како наглашава, Комитет министара Савета Европе, који ће заседати у мају и чија ће одлука бити пресудна за чланство.
"Иако се то у јавности узима као 'свршена ствар', постоје извесне назнаке да ће водеће западне дипломатије од 'Косова' захтевати јасне гаранције да ће озбиљно радити на испуњену услова за чланство, прецизније на услову о формирању Заједнице српских општина", прецизира Маринковић.
Како наглашава, такве гаранције су потребне "јер је кредибилитет тренутне тзв. косовске владе и њеног лидера Аљбина Куртија озбиљно пољуљан серијом једностраних потеза у процесу нормализације односа тзв. Косова и Србије".
"Због тога постоје снажни гласови унутар Комитета министара да се од Приштине захтевају конкретни кораци ка формирању Заједнице, а та очекивања ће највероватније бити предочена у услов да до мајског заседања Комитета министара Савета Европе, тзв. косовска влада упути Уставном суду 'Косова' предлог статута Заједнице српских општина, који је израдила ЕУ, на оцену уставности", објашњава.
Иако је тај корак на први поглед процедуралне природе и политички необавезујући, те се чини да би Влада у Приштини могла врло лако испунити тај услов, Маринковић наглашава да ствари ни изблиза нису тако једноставне.
Саговорник Демостата истиче да треба почети од чињенице да Куртијева влада нема контролу над Уставним судом и да он делује потпуно независно, те није искључено да, вођен правним мерилима, Уставни суд да позитивно мишљење о статуту ЗСО који је предложила ЕУ.
"Политичка тежина евентуалне позитивне одлуке Уставног суда је огромна и може имати снажне последице по Куртијеву владу. Пре свега, чак и симулација кооперативности по питањима интереса Срба на 'Косову', може имати негативне последице по његово бирачко тело, годинама грађено и неговано на националистичким наративима и антагонизму према Србима", наводи.
Поред тога, како додаје, чињеница је да би евентуална позитивна оцена Уставног суда, избила из руку главни аргурмент Аљбина Куртија против успостављања ЗСО, а то је да је тај предлог неуставан.
"Коначно, уколико би Уставни суд потврдио уставност ЕУ предлога статута ЗСО то би значило да је тај предлог коначан и да се о њему више не може преговарати. А управо је намера и тактика Куритија да даљим преговорима додатно обесмисли прерогативе који се тим документом гарантују српској заједници", сматра Маринковић.
Индикације да ће Комитет министара заиста инсистирати да Влада тзв. Косова пре добијања чланства пошаље захтев Уставном суду долазе из кредибилних извора унутар Парламентарне скупштине Савета Европе, и то из земаља чланица које традиционално подржавају независност Косова, додаје саговорник Демостата.
"У случају да се истраје са тим захтевима, односно да они добију потребну већину у Комитету Министара у мају одлука може бити и одлагање пријема тзв. Косова у Савет Европе", закључује Маринковић.