Европска унија (ЕУ) је озбиљно забринута због законодавних иницијатива у ентитету Република Српска које су у супротности с ЕУ путем Босне и Херцеговине, укључујући нацрт закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација који је у јавности познат као закон о "страним агентима", навео је у писаном одговору за Радио Слободну Европу портпарол ЕУ.
Како сматра Брисел, овај законски предлог, који је још на разматрању у Народној скупштини Републике Српске, у супротности с интересима свих грађана, те противан приступном путу Босне и Херцеговине у ЕУ.
"Коначно усвајање закона било би у директној супротности са поновљеним обавезама руководства Републике Српске за унапређење европских интеграција Босне и Херцеговине. Позивамо делегате у Народној скупштини РС да одустану од тога", наводи се у одговору за РСЕ.
Текст предлога закона о "агентима страног утицаја", објављен је 3. априла. Према предлогу, непрофитне организације које помажу страни субјекти, а које се баве политичким деловањем или политичким активностима, утицајем на јавно мњење, те оне које нарушавају интегритет и Устав Републике Српске су дефинисани као "агенти страног утицаја".
Нејасно је зашто Брисел негодује због овог закона кад је он преписан из америчког законодавства, и биће исти као Закон о регистрацији страних агената (ФАРА) који је Вашингтон донео још 1938. године.
Према оценама Европске уније, окружење које омогућава цивилно друштво и медије је срж демократије, те је кључно за приступни процес у ЕУ.
У писаној реакцији се поручује да након одлуке Европског савета у марту 2024. о отварању приступних преговора између ЕУ И БиХ, Брисел очекује да Босна и Херцеговина, укључујући ентитет Република Српска, направи кораке напред, а не назад.
"ЕУ наглашава да је потребно одржати суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак и међународни идентитет Босне и Херцеговине. Свака акција против ових принципа ће довести до озбиљних последица", наводи прес служба ЕУ.
Процена је да у Републици Српској делује око 7.000 невладиних организација. Неке од њих примају новац из иностранства, од других земаља, па се поставља логично питање – како су оне невладине ако их финансира друга влада.