Уз представнике парламентарних странака које су прихватиле да дођу на састанак у Скупштини Србије, данас су у овај представнички дом дошли и амерички амбасадор Кристофер Хил, као и шеф Мисије ЕУ у Србији Емануел Жиофре.
Из кабинета председнице Скупштине није било најаве да ће амбасадори присуствовати расправи о унутрашњем питању какво је одржавање избора у главном граду Србије. Најављено је само да ће уз посланике бити позвани и представници НВО као што су ЦРТА, ЦЕСИД и Транспарентност Србија.
Хил и Жиофре су седели за столом са посланицима и пратили расправу уз преводиоце, а нема информација да ли су се укључивали у дијалог између власти и опозиције.
Како се нашао у Скупштини Србије појаснио је сам Хил рекавши новинарима да га је власт позвала као посматрача, а не као учесника расправе.
"Мој став је да је овај дијалог важан и да би требало да се настави. Из перспективе америчке владе, али и осталих, веома смо заинтересовани за то да Србија буде способна да превазиђе ове проблеме и да спроведе препоруке ОДИХР-а", рекао је Хил.
Како је додао, међународна заједница не гледа благонаклоно на бојкот који су поједине странке прозападне опозиције најавиле, ако како каже, то је питање које ће морати да реше учесници дијалога у Србији.
Осим Новог ДСС-а, једино је група "Ми – Снага народа проф. др Бранимир Несторовић" негодовала због присуства амбасадора.
"Принципијeлно смо против страног мешања и против тога да власт или било која политичка снага у земљи испуњава чак и препоруке које долазе споља, а везано за наш политички систем", каже посланик Александар Павић за РТ Балкан.
Додаје да су и раније одбили да учествују на састанку, те да се сада види да су били у праву.
"Више нема никакве разлике између власти и опозиције. И једни и други хоће од нас да направе колонију. Хил и Жиофре су очигледно присуствовали састанку као колонијални управници", оцењује Павић.
Најављује да ће група преиспитати многе ствари, јер су до сада имали став да су опозиција власти, а не и држави.
"Међутим, власт је овим понизила државу", сматра Павић.
Са друге стране, редитељ Драгослав Бокан наводи да ситуацију у којој се Србија налази може да опише као Србију Милоша Обреновића у првој фази или деспота Стефана Лазаревића одмах након Косовског боја, односно као опстанак у немогућим условима.
"Као што је и тада било много ствари које је било тешко објаснити народу косовских витезова и Карађорђевих и Милошевих устаника, тако и ми имамо такве ситуације, а једна од њих је та врста присуства људи којима није место у пословима наше Скупштине", појашњава Бокан.
Како напомиње, ако можемо нечим да смиримо противника и непријатеља, онда треба да урадимо све што је потребно да ми њима дамо сир у мишоловци, као што они нама то раде.
"Ако је спољашњи привид тога да нешто доносимо у сагласју са онима који мрзе све српско и суверено, онда је то цена коју власт мора да плати због више користи, односно мањег зла, а то је да они не буду опет упућени на наш покушај за несврставање, и да неутралност наше земље од војне, пребацимо и на политичку", каже Бокан.
На питање да ли је долазак Хила и Жиофреа уступак опозицији, Бокан каже да посао државе није да удовољава опозицији, те да то што не жели да се прикључи националним интересима, није проблем државе, већ опозиције.