Српкиње најхрабрије у региону: Предњачимо по броју жена професионалних војника
На територији бивше Југославије и Албаније, највише жена међу професионалним војницима има Војска Србије (ВС), док друго и треће место припада Црној Гори и Хрватскoj, преноси Балканска безбедносна мрежа.
У извештају "Жене у систему безбедности 2024", који је израдио "Балкан дифенс монитор", у војним редовима Србије лепши пол чини укупно 18 одсто активног састава.
Следећа, Црна Гора, има 16 одсто жена професионалних војника, а трећепласирана Хрватска 14 одсто жена у војсци, иако једина од свих земаља није навела да ли се то односи на број жена професионалних војника или број жена у оружаним снагама уопште, без обзира на чин или статус.
У оружаним снагама Босне и Херцеговине (БиХ) жене чине 12 одсто професионалних војника док је у Албанији тај удео 11 одсто.
Најмање професионалних војника жена има Армија Северне Македоније - близу шест одсто.
У редовима Војске Србије (ВС) међу официрима има 12 одсто жена док је њихов број у подофицирском кору свега четири одсто.
С друге стране, највећи број подофицира, али и официра жена, у читавом региону има Албанија.
Оне чине 21 одсто официрског и 13,5 одсто подофицирског кора, а Албанија је једина у региону постигла НАТО стандард од 15 одсто жена у укупном броју оружаних снага.
Највиши чин од свих жена у тој војсци од 2018. године носи Манушаке Шеху, која је као генерал-мајор уједно и прва жена заменица начелника Генералштаба војске Албаније.
Оружане снаге БиХ имају осам одсто жена официра и шест одсто подофицира, а прошле године Драженка Панић постала је прва жена пилот пошто је школовање у Грчкој завршила као најбоља у класи странаца и која ће летети на хеликоптеру Газела.
Хрватска је обезбедила сумиране податке по којима 14 одсто оружаних снага чине жене, не наводећи колико их је у којем сегменту.
Ипак, познато је да су у последњој генерацији дипломаца Војне академије од 71 кадета, 22 су биле жене. Од укупног броја од 417 студената Војне академије у Хрватској у овом моменту 93 су жене.
Црна Гора има висок број жена официра - 17 одсто а с друге стране, свега шест одсто подофицира су жене у тој земљи.
До сада у Црној Гори ниједна жена није стекла виши чин од мајора, што не треба да чуди јер се ради о војсци са најмање формацијских места у региону.
Врло висок број жена у официрском кору има и Армија Северне Македоније - 20 одсто. Међу подофицирима жена има 13 одсто, а од укупно 35 кадета примљених на Војну академију њих 14 су девојке.
Проблем у оружаним снагама Северне Македоније представља неадекватна етничка а не полна заступљеност, па поједини критичари наводе да број Албанки унутар армије не одражава у потпуности структуру тог друштва јер од иначе малог броја професионалних војника, свега 1,6 одсто чине припаднице албанске националне заједнице.
Одређени етнички, односно религијски проблеми постоје и у Оружаним снагама БиХ где је до недавно за око 270 Бошњакиња било забрањено да носе хиџаб када су у униформи.
Након што је професионални војник Емела Мујановић тужила Оружане снаге БиХ због дискриминације, министар одбране Зукан Хелез је предложио да се женама верницима у војсци омогући да носе мараме које ће бити "истог материјала и боје као униформа".