Председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић рекао је данас да Београд нема времена за чекање и да ће у наредних месец и по дана наставити да ради најбоље што може, јер има много ствари да се уради, те је навео да жели да Београд остави у другачијем руху.
Шапић је поменуо бројне обавезе које су пред руководством главног града, а међу њима и припрему за изгласавање Скупштине града и чланова Градског већа.
Додао је да ће бити још много пројеката – мостова, тунела, саобраћајница, обилазница, сређивања улица, реконструкција булевара и истакао да је на то највише фокусиран.
Навео је да је у последње две године урађен велики број добрих ствари, као што је сређивање обала београдских река, те уређивање постављања сплавова, и подсетио да је Град Београд издвојио више од 100 милиона евра за посебне социјалне мере које нису постојале пре него што је он дошао на чело града.
"То су бесплатни вртићи, бесплатни уџбеници као и карте за базене, па преко посебних новогодишњих ваучера, до укидања свих листа чекања и бесплатних услуга које смо увели", рекао је Шапић за ТВ Информер.
Најавио је да ће Град ове године уместо уџбеника дати новац, и то најмање 10 до 15 одсто више у односу на цену комплета уџбеника.
Рекао је и да се спрема куповина трамваја и аутобуса и потписивање нових уговора за потпуни опоравак јавног превоза, и додао да је идеја да буде 4.000 информативних табли на територији читавог града.
Истакао је да неће одустати од иницијативе за премештање Куће цвећа и гроба Јосипа Броза Тита из Београда, и поновио да Београд треба да има српског градоначелника.
Говорећи о дешавањима у свету, Шапић је истакао да Србија и српски народ треба да буду уједињени у тешкој геополитичкој ситуацији и да треба да пробамо да избегнемо судбину која је наш народ задесила у два светска рата.
Шапић је кампању која се води за усвајање нове резолуције о геноциду у Сребреници пред Генералном скупштином Уједињених нација (УН) описао као наставак агенде која траје од деведесетих година прошлог века.
Истакао је да ниједном Хрвату, Бошњаку, Русину или Албанцу не сме у Београду или у Србији да недостаје ни длака са главе само зато што припадају другој вери или нацији.