Стразбур: Почиње пролећно заседање ПССЕ, познато ко ће све гласати против пријема тзв. Косова

Влада Србије формирала је 5. априла, по налогу председника Србије, Радну групу која ће координисати активностима свих државних органа Србије на плану спречавања пријема тзв. Косова у Савет Европе

У Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) данас почиње пролећно заседање, које ће трајати до 19. априла, током којег ће посланици у Стразбуру разматрати и захтев тзв. Косова за пријем у Савет Европе, а наши највиши званичници поручили су да ће се Србија до последњег тренутка борити да до тога не дође.

Из српске делегације наводе да ће се супротставити аргументима којима ће указати на безбедносну ситуацију на КИМ, на то да Приштина није формирала ЗСО као и да се таквом одлуком крши и статут саме организације.

Председник Александар Вучић рекао је јуче да је Србија предузела све мере и да је писао свим чланицама Савета Европе, да је написао 14 различитих писама европским лидерима, у којим их је позвао да још једном размисле о питању пријема тзв. Косова у Савет Европе на ПССЕ, и да на Комитету министара њихов одлука буде другачија.

Он је указао да је јасно да на "Косову" постоји све осим владавине права, да се тамо спроводи голи терор над српским народом и да Заједница српских општина после 11 година није формирана, а да планирају да се послуже триком 10. маја и пошаљу у тобожњи уставни суд на оцену уставности нацрт ЗСО.

Изјашњавање о захтеву тзв Косова на пленарној седници, а на основу извештаја који ће презентовати известилац ПССЕ за пријем тзв. Косова у ту организацију Дора Бакојани, предвиђено је за уторак 16. априла.

Шефица српске делегације у ПССЕ Биљана Пантић Пиља је за Танјуг објаснила да ће се мишљење Бакојани данас наћи пред Комитетом за правна питања и једнакост ПССЕ који треба да да своје мишљење.

Пиља наглашава да је у извештају Бакојани тзв. Косово само похваљено због враћања земљишта манастиру Високи Дечани, иако је, Бакојани раније захтевала испуњавање три услова - примену пресуде тзв. Уставног суда Косова у случају манастира Високи Дечани, оснивање Заједнице српских општина (ЗСО) и решавање питања експропријације земљишта у општинама са већинским српским становништвом.

"Пошто је дошло до враћања земљишта манастиру Дечани, они сад сматрају да је то велика победа и договор са (премијером привремених приштинских инаституција Аљбином) Куртијем. И то представљају као довољан услов да тзв. Косово постане пуноправна чланица СЕ", рекла је Пиља.

Она наглашава да је за Београд таква аргументација спорна, јер је тзв. Уставни суд Косова још пре осам година донео пресуду по којој се налаже враћање земљишта Дечанима.

"Каква је то владавина права када враћате земљишта манастиру Високи Дечани тек сада и након позива Куртија? Каква је то владавина права где инстанце не раде свој посао док их не позове такозвани премијер", упитала је Пиља.

Пиља напомиње да је Бакојани сада променила мишљење и да сматра да је довољно да тзв. Косово по приступању у СЕ у пост-мониторинг периоду оснује ЗСО.

"Ми се томе апсолутно противимо, јер је то потписана међународна обавеза. Ево сада ће 19. априла бити 11 година од потписивања Бриселског споразума и бојимо се да уколико тзв. Косово приме у СЕ без оснивања ЗСО да та заједница никада неће ни бити основана. Самим тим директно ударају на дијалог Београда и Приштине", рекла је Пиља.

Она наводи да је Бакојани поздравила наводну владавину права на тзв. Косову, али да се српска делегација са тим апсолутно не слаже и да ће се аргументовато борити пред СЕ да покаже да на тзв. Косову нема ни говора о постојању владавине права.

"Ми то наравно апсолутно споримо и експлицитно смо набројали све оно што се дешава тренутно на КиМ. Да се догађа својеврстан егзодус српског становништва под режимом Куртија. Упозорили смо на уништавање споменика, недавну забрану употребе динара, мењање табли назива места на ћирилици. Подсетили смо да нико није одговарао за покушај убиства два дечака прошлог Божића када су носили бадњак, да се стално пљачкају и нападају Срби који живе на КиМ", рекла је Пиља.

Она оцењује и да Приштина није показала да је занимају принципи на којима почива Савет Европе већ само чланство у тој организацији.

Пиља је додала да расправа о тачки дневног реда под називом "Захтев Косова за чланство у Савету Европе" на пленарној седници треба да почне у уторак у 16:30, након које ће се парламентарци изјаснити гласањем.

Пиља објашњава да је за усвајање предлога потребан глас две трећине посланика присутних у сали.

Шефица српске делегације у ПС СЕ сумња да ће се парламентарци изјаснити против предлога због односа снага који Београду не иде у корист, јер како објашњава у ПССЕ не влада принцип "једна земља - један глас", већ је делегацији сваке државе, пропорционално њеном броју становника, додељен број чланова.

"Српска делегација има седам чланова, неко десет, неко пет, а сваки посланик има ту могућност да гласа како му савест налаже. Делегације су по правилу састављене и од посланика власти и од посланика опозиције. Имате посланике, држава непризнавача тзв. Косова који су гласноговорници приступа Косова у СЕ", објашњава Пиља.

Пиља подсећа и да је позиција српске делегације отежана и због тога што у СЕ више нема делегација Русије и Азербејџана које су подржавале став Београда.
"Није тајна да су главни заговорници приступа тзв. Косова у СЕ Немци, тако да не сумњам, нажалост, да ће они овај захтев успети да изгурају", оценила је Пиља.
Пиља наводи да се по статуту саме организације, уколико се тзв. Косово прими у СЕ, крше два члана.

"Чланом 3. и чланом 4. је предвиђено да свака европска држава може постати чланица организације. Ту је проблем, јер тзв. Косово није европска држава, постоји јасно Резолуција Уједињених нација 1244 и постоје земље које су чланице СЕ и не признају тзв. Косово као независну државу и ту се одмах оповргава члан 3", објашњава Пиља.

Додаје да члан 4. каже да свака европска држава у којој владају владавина права и где се поштују људска и мањинска права и слобода, треба да постане чланица.
"О којим ми правима причамо, када имате проблем српског становништва које преживљава истребљење на територији КиМ под режимом Аљбина Куртија", нагласила је она.

Пиља је током претходне недеље упутила писма свим шефовима делегација у СЕ с молбом да још једном размотре предлог за пријем тзв. Косова у Савет Европе уочи предстојеће расправе.

Она је прецизирала да је писма упутила представницима земаља које су признале и које нису признале тзв. Косово.

"Није оно униформисано писмо, него за сваког је наменски и молила сам да остану доследни при међународном праву, да не крше норме међународног права, а пре свега сам и скренула пажњу на обавезу Приштине из Бриселског споразума о ЗСО'', рекла је Пиља.

Поводом писама која је упутио председник Србије европским лидерима Пиља је рекла да је то важно, јер следи састанак Комитета министара СЕ на којем средином маја треба да се донесе и коначна одлука о пријему Приштине и верује да ће Вучић на тај начин да искористи све своје контакте како би утицао на европске званичнике.

"Поента свега тога је следећи корак, Комитет министара, где постоје неке шансе и такође верујем да је председник Вучић известио подробније. Верујем да он због својих пријатељских и личних контаката моћи ће да утиче на неке од европских званичника, да нам то буде од помоћи пред предстојећи Комитет министара и да се то можда чак и не нађе на дневном реду", истакла је Пиља.

Против чланства тзв. Косова у Савету Европе гласаће Мађарска, потврдио је шеф дипломатије Петер Сијарто, а то су најавили и представници Шпанске социјалистичке радничке партије (ПСОЕ) премијера Педра Санчеза и представници Народне партије (ПП).

Влада Србије формирала је 5. априла, по налогу председника Србије, Радну групу која ће координисати активностима свих државних органа Србије на плану спречавања пријема тзв. Косова у Савет Европе.

За руководиоца радне групе именован је в.д председника владе и министар спољних послова Ивица Дачић, док је за заменика именован Петар Петковић, директор Канцеларије за КиМ.

Кандидатура тзв. Косова за чланство у СЕ прихваћена је на седници априла прошле године коју је подржало 33 од укупно 46 држава чланица СЕ, седам земаља било је против, пет уздржано, једна није гласала.