Закон је тротинете сместио на бициклистичке стазе и коловоз, а полако истиче време да сви буду регистровани. Процењује се да у граду има више од 200.000 тротинета, што је отприлике једна четвртина од укупног броја аутомобила. Разликују су по тежини, јачини мотора и носивости. Према закону, од 15. јуна само одређени ће смети на улицу.
"То су они са највећом брзином до 25 километара на час, масом празног до 35 килограма, снагом 0,6 киловата, односно до 600 вати", објашњава Милан Милојевић, директор Агенције за безбедност саобраћаја.
То се утврђује у техничкој документацији коју ће возачи, уз личну карту, морати да доставе како би их регистровали и добили налепницу.
Шта ако нема документације?
Многи електрични тротинети, међутим, увезени су или препродавани, па те документације нема.
У том случају власници ће морати да се обрате продавцима или да оду на технички преглед у овлашћени сервис како би се утврдила јачина мотора.
И једни и други плаћају годишњу регистрацију 2.100 динара.
"Захтев се може поднети на преко 150 места у Србији, у 80 градова и општина. Агенција је формирала и кол-центар за све оне који имају питања око регистрације или пријављивања документације", каже Милојевић.
Информације о регистрацији доступне су на сајту Агенције за безбедност саобраћаја. Они који су пре доношења закона купили веће и снажније тротинете, сада имају проблем.
"Шта бисте радили да имате аутомобил који не може да се региструје и не испуњава услове за регистрацију – па неће бити регистрован", истиче професор Саобраћајног факултета у пензији Милан Вујанић.
Шта прописује закон?
Александар Мијаиловић из Удружења електричних тротинета Србије наводи да смо у ситуацији да возачи малих тротинета који не задовољавају услове - конструкцијски, могу да учествују у саобраћају.
"Људи који возе мале тротинете, заправо их никада нису возили по улици, 90 одсто њих. Препоручена законска опрема није довољна да би учесници били безбедни на путевима, а забрањује се већим тротинетима који конструкцијски задовољавају основне услове, да учествују у саобраћају", истиче Мијаиловић.
Иако Закон о безбедности саобраћаја прописује обавезно ношење кациге и прслука, мало је таквих возача на улици.
Забрањено је и кретање по тротоару, али изгледа да нису сви чули за тај закон. Непознавање закона није олакшица.
"Замислите да пустите одређену групацију на улицу и да се не зна шта могу, морају да испуне од техничких услова, ко сме да управља и у којима условима. Ако не би било у закону тротинета, а удари некога, ко ту одговара – да ли је смео да се креће туда и да иде том брзином", наводи професор Вујанић.
Какве су казне?
Иако већи тротинети изгледају сигурније, према новом закону, не могу да се региструју, али разматра се могућност да закон обухвати електричне тротинете свих карактеристика.
До истека рока за регистрацију остала су још два месеца.
Они који то не ураде треба да знају да је казна за вожњу нерегистрованог возила и до 120.000 динара, чак и више него што неки коштају.
Казна за вожњу без заштитне опреме и вожњу по тротоару је 10.000 динара.