О хрватским парламентарним изборима, који се одржавају данас, "Фајненшел тајмс" пише да их је расписао председник Хрватске Зоран Милановић који је изазвао страхове у европским престоницама да би Хрватска, као још једна држава чланица ЕУ и НАТО, могла да усвоји став који је више пријатељски према Русији.
Милановић је распустио хрватски Сабор и покренуо ванредне изборе, а предузео је и необичан корак у кампањи када је решио да се кандидује за место премијера, које је моћније од председничког.
Немачки истраживачки центар Фридрих Науман назвао је изборну кампању борбом "Кинг Конга против Годзиле". Премијер Андреј Пленковић приказао је Милановића као руског хајдука, док је Милановић узвратио оптужбама за корупцију.
Пленковић је рекао да Милановић гура Хрватску у руски свет у тренутку када "Русија пустоши Украјину две и по године".
Милановић је одговорио да "сукоб у Украјини није наш сукоб", те да је Пленковић покушао да увуче Хрватску у њега обучавајући украјинске војнике, али је тај план блокирао хрватски парламент.
Одлука Милановића да распише опште изборе и кандидује се за премијерско место пореметила је политичку рачуницу јер се очекивала лака победа Пленковића. Он је као премијер управљао земљом од 2016. и увео Хрватску у еврозону и шенгенски простор.
Уставни суд је саопштио да Милановић мора да поднесе оставку на место шефа државе да би се кандидовао за премијера. Ипак, он није одступио, већ је наставио кампању обећавајући да ће напустити председничку функцију оног тренутка када обезбеди владајућу већину.
Анкете показују да се не очекује да ће иједна странка освојити потпуну већину од 151 посланика, те да вероватно следе сложени преговори о коалицији.
Уочи европских избора у јуну и гласања за хрватско председништво касније ове године, ванредни избори сматрају се главним репером политичке климе у земљи од које би се могло очекивати да ће под Милановићем да спроводи политику наклоњенију Русији, пише "Фајненшел тајмс".
Лист подсећа да се Милановић противио проширењу НАТО-а, називајући приступање Шведске и Финске веома опасном авантуром и шарлатанством. Позвао је Запад да размотри руске безбедносне интересе и говорио против учешћа Хрватске у јачању источног крила НАТО-а.
Са друге стране, Пленковићева влада се борила да се ослободи мрља корупције, јер је низ људи током година напустио Пленковићеву администрацију због забринутости око корупције.
Ако Пленковић не буде успео да задржи власт, Европска народна странка десног центра ће изгубити глас међу лидерима који подржавају поновни избор Урсуле фон дер Лајен на чело Европске комисије.