"Фајненшел тајмс": Балкански облаци над проширењем ЕУ, Гоце Делчев узор хрватском вету за Србију

Пројекат европских интеграција се сусреће са балканским проблемом, пише Тони Барбер за "Фајненшел тајмс", тврдећи да би растуће тензије између Бугарске и Македоније могле да поставе опасан преседан за односе актуелних и будућих ЕУ чланица на Балкану.

Међу осталим балканским кандидатима за ЕУ чланство, случај Северне Македоније се истиче због "кратковиде" одлуке коју је блок донео када је 2022. године одобрио почетак преговора за приступ Скопља ЕУ, сматра британски новинар.

"У суштини, ЕУ је саопштила да се Северна Македонија не може придружити ако не испуни ригорозне захтеве Бугарске, њеног суседа, у вези са језиком, националним идентитетом и историјом, а што су питања око којих две земље имају дуге и компликоване односе", наводи Барбер. Он подсећа да је наслеђе и национални идентитет револуционара Гоца Делчева тек једна од спорних тачака између Скопља и Софије.

Позивајући се на есеј Едварда Џозефа са Факултета за напредне међународне студије Универзитета Џонс Хопкинс, Барбер истиче да је ЕУ дала де факто моћ вета Бугарској за чланство Северне Македоније, а што поставља "ужасан" преседан за даље ширење блока.

"Лако је замислити, на пример, да Хрватска тражи право да Србији наметне услове сличне бугарским, или да Мађарска учини исто Украјини. Сваку земљу која се нада да ће се придружити ЕУ могла би да блокира нека постојећа чланица са притужбама које се заснивају на једностраном читању историје и националног идентитета. ЕУ би требало да буде непристрасан посредник у таквим споровима, али је у случају (Северне Македоније) подржала Бугарску.

Један од захтева Бугарске за Северну Македонију је да Скопље измени свој устав како би се Бугари навели као један од "конститутивних народа", што је "прилично велики захтев", будући да Бугарска не признаје македонски језик, већ га сматра за дијалекат бугарског, нити признаје постојање македонске мањине у Бугарској, истиче британски новинар.

Иако је актуелна влада у Скопљу вољна да унесе измене како би приступила ЕУ, Барбер напомиње да она нема довољну парламентарну већину како би то учинила.

Поврх тога, он сматра да "десничарско-националистичка" партија ВМРО-ДПМНЕ, која се оштро противи оваквом мењању устава, има велике шансе да победи на предстојећим парламентарним изборима 8. маја. Са друге стране, "конзервативна" партија Герб Бојка Борисова, који се тврдолинијашки залаже за амандман северномакедонског устава, има добре изгледе да однесе победу на парламентарним изборима у Бугарској 9. јуна. 

"Укратко, Бугарска и Северна Македонија би ускоро могле бити још више завађене око једног од кључних питања које треба решити како би се наставило са проширењем ЕУ", закључује Барбер.